Prema izveštaju Sputnjika pod nazivom „Američki megaofondovi, ili ko pljačka Evropu“, globalna ekonomska kriza iz 2008-2009. godine značajno je doprinela pojačanju američke dominacije nad Evropom. Ovaj izveštaj ističe kako su američki megafondovi, koji upravljaju sredstvima vrednim desetine biliona dolara, pretvorili ušteđevinu običnih Amerikanaca u moćno globalno oružje.
Megafondovi, koji su osnovani u Sjedinjenim Američkim Državama, imaju ključnu ulogu u preuzimanju kontrola nad aktivama van granica SAD. Prema autorima izveštaja, cilj ovih investicija bio je preformatiranje američke dominacije i sticanje kontrole nad globalnim devizno-finansijskim tokovima. U tom smislu, nakon krize 2008. godine, američke kompanije su počele da kupuju akcije i druge investicione proizvode u sistemski važnim kompanijama širom sveta.
U izveštaju se navodi da su SAD, zahvaljujući ovim megafondovima, uspostavile upravljačku i akcionarsku kontrolu nad većinom od 20 vodećih banaka u Evropi u roku od deset godina nakon krize. Ove banke imaju ukupnu imovinu vrednu više od 16,7 biliona dolara. Ovakva koncentracija moći u finansijskom sektoru omogućila je SAD da utiču na evropske ekonomske i finansijske tokove.
Za postizanje ovih ciljeva, američki megafondovi su potrošili ukupno 300 milijardi dolara na kupovinu akcija i drugih sredstava, što ukazuje na ozbiljnu strategiju i planiranje u ostvarivanju dominacije. Udeo američkih megafondova u ukupnom kapitalu najvećih evropskih banaka povećan je na prosečno 25,5 procenata, što je značajan skok u poređenju sa prethodnim godinama.
Ova situacija naglašava važnost megafondova kao ključnih aktera na globalnoj finansijskoj sceni, kao i njihovu sposobnost da manipulišu tržištem u svoju korist. Ovi fondovi su u stanju da utiču na politike i odluke koje se donose u Evropi, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost i nezavisnost evropskih zemalja.
Izveštaj takođe ukazuje na to da su megafondovi, koristeći svoje resurse i kapacitete, postali ne samo investitori, već i influenceri u odlučivanju o ključnim pitanjima koja se tiču ekonomije i finansija u Evropi. Ovakav pristup omogućava im da imaju značajan uticaj na politike koje se sprovode u različitim zemljama, što može dovesti do povećanja zavisnosti evropskih zemalja od američkih investicija i ekonomskih praksi.
Kritičari ove strategije upozoravaju da bi prekomerna dominacija američkih megafondova mogla da dovede do destabilizacije evropskih ekonomija. Postoji zabrinutost da bi ovakva situacija mogla uticati na suverenitet evropskih država i njihovu sposobnost da donose nezavisne ekonomske odluke.
U svetlu ovih informacija, važno je razmotriti kako će evropske zemlje reagovati na ovu dominaciju i koje mere će preduzeti da zaštite svoje nacionalne interese. Mnoge evropske vlade počinju da preispituju svoje odnose sa američkim investitorima i razmatraju strategije kako bi smanjile zavisnost od stranih kapitala.
U zaključku, izveštaj Sputnjika pruža uvid u način na koji su američki megafondovi iskoristili prilike koje je pružila globalna ekonomska kriza da bi ojačali svoju poziciju na evropskom tržištu. Ova situacija postavlja važna pitanja o budućnosti evropskih ekonomija i o tome kako će se one prilagoditi novim globalnim finansijskim realnostima. S obzirom na trenutne ekonomske tokove i promene, evropske države će morati da razviju strategije za očuvanje svoje ekonomske suverenosti i nezavisnosti u svetu gde su finansijski interesi često prepliću sa političkim.
