PISA istraživanje je međunarodni program koji se već više od 20 godina sprovodi sa ciljem merenja nivoa pismenosti, matematičkih i naučnih kompetencija učenika uzrasta 15 godina. Međutim, postoji nekoliko mitova i pogrešnih tumačenja u vezi sa rezultatima ovog istraživanja koji stvaraju zabunu kod javnosti.

Prvi mit se odnosi na to da rezultati PISA testa mere efekat srednje škole koju učenici pohađaju. Iako većina učenika u trenutku testiranja pohađa prvi razred srednje škole, nivoi pismenosti koji se testiraju izgrađuju se godinama unazad, pa nije ispravno pripisivati postignuće isključivo efektima rada srednje škole. Drugi mit je vezan za to da rezultati za Srbiju ne mogu biti tačni jer naši učenici osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima. Ovo tumačenje takođe nije validno, jer se na međunarodna takmičenja šalju najbolji učenici, dok PISA istraživanje daje uvid u prosečne postignuće učenika.

Treći mit se odnosi na nivo funkcionalno nepismenih učenika, pri čemu se često pogrešno interpretira da oni ne znaju da pišu ili ne poznaju pravopis. Međutim, PISA istraživanje meri razvijenost kompetencija u čitanju, matematici i nauci, a ne činjenično znanje ili poznavanje pravopisa. Četvrti mit je da samo učenici iz najbogatijih zemalja postižu dobre rezultate, dok se zapravo postignuće učenika povezuje sa ulaganjem u obrazovanje.

Peti mit je da PISA istraživanje služi samo za poređenje zemalja, dok u stvarnosti pruža mnogo više informacija kroz analize koje se rade na osnovu rezultata testiranja, upitnika učenika i škola, kao i sistemskih podataka o obrazovnom sistemu. Šesti mit je da rang zemlje na listi postignuća pokazuje kvalitet njenog obrazovnog sistema u odnosu na ostale, dok se zapravo preciznije analize pokazuju da zemlje sa sličnim rezultatima imaju podjednaku uspešnost.

Konačno, sedmi mit je da pomeranje zemlje na listi ukazuje na poboljšanje ili pogoršanje u obrazovanju, što može biti rezultat promena u postignućima drugih zemalja ili uključenju novih zemalja u istraživanje. Stoga, važno je pravilno tumačiti rezultate PISA istraživanja kako bi se bolje razumeo stanje obrazovanja u svetu i identifikovale oblasti koje zahtevaju unapređenje.