Povremeno gladovanje, poznato i kao terapijski post, postaje sve popularnije među ljudima koji traže načine za oporavak tela i poboljšanje zdravlja. Baja Bange Namkose, instruktorka joge i tehnike disanja, nedavno je podelila svoje iskustvo gladovanja u trajanju od 90 sati, ističući da je osećala fenomenalno i puna energije.

Gladovanje zahteva određenu psihičku pripremu i motivaciju, a Baja je bila motivisana radoznalošću i pričama o različitim benefitima tog postupka. U njenom okruženju, suprug i prijatelji redovno praktikuju gladovanje u različitim intervalima, bilo da je reč o 10 dana dva puta godišnje ili 30 dana bez hrane.

Gladovanje ne predstavlja samo fizički izazov već i psihološki proces u kojem osoba prevazilazi svoje strahove i predrasude o gladi. Baja je istakla da je tako dokazala sebi da se ne plaši gladi i da je prihvatila izazov kao priliku za lični rast i transformaciju.

Proces gladovanja prolazi kroz nekoliko faza, počevši od prvih osam do 14 sati kada organizam koristi skladištene ugljene hidrate i šećere. Nakon toga, ulazimo u fazu ketoze gde organizam stvara ketone i počinje koristiti zalihe masti za energiju. Na treći dan gladovanja, većina ljudi primećuje poboljšanje koncentracije, energije i preplavljenost osećajem radosti.

Iako postoje brojne tvrdnje o koristima povremenog gladovanja, stručnjaci ističu da ova praksa može biti štetna ako se ne sprovodi pod nadzorom stručnjaka. Važno je da se svako ko razmatra gladovanje konsultuje sa lekarom ili nutricionistom kako bi se utvrdilo da li je takav postupak bezbedan za njihovo zdravlje.

U konačnici, svako telo je jedinstveno i individualne potrebe za hranom mogu varirati. Povremeno gladovanje može biti efikasan alat za oporavak tela i promenu navika, ali je važno da se pristupi sa oprezom i odgovornošću prema sopstvenom zdravlju. Konsultovanje stručnjaka i slušanje signala svog tela ključni su koraci ka uspešnom i bezbednom iskustvu gladovanja.