Dunedin Airport u Novom Zelandu uveo je pravilo koje ograničava zagrljaje u zoni odlaska na samo tri minuta, što je izazvalo burne reakcije na internetu. Dok su neki korisnici društvenih mreža negodovali zbog ovog „policijskog časa“ za maženje, drugi su komentarisali da aerodrom ima previše restrikcija.

Izvršni direktor aerodroma, Daniel de Bono, brani ovu odluku navodeći istraživanje koje kaže da je zagrljaj od 20 sekundi dovoljan da izazove „eksploziju hormona ljubavi“ – oksitocina. On ističe da brže kretanje znači više zagrljaja za više ljudi.

Za one koji žele da produže emotivni oproštaj, parking nudi besplatnih 15 minuta za rastanak. De Bono priznaje da je njegov tim video zanimljive stvari na parkingu tokom godina, što dodatno podgreva raspravu.

Da li je ovo zaista kraj dugih, filmskih oproštaja na aerodromu ili samo znak vremena? Čini se da ni ljubav više nema vremena za čekanje.

Ova neobična zabrana je izazvala brojne reakcije i diskusije širom sveta. Mnogi se pitaju da li je ovo zaista neophodno, dok se drugi slažu sa argumentom aerodroma da je potrebno olakšati proces saobraćaja na terminalima. S obzirom na to da su aerodromi često mesta gde se događaju emotivni oproštaji, možda je vreme da se razmisli o novim pravilima i uredbama koja bi olakšala ovaj proces za putnike širom sveta.

Neki smatraju da je ova zabrana pretjerana i suviše restriktivna, dok drugi vide ovo kao potrebnu promenu u načinu na koji se obavljaju oproštaji na aerodromima. Bez obzira na to koja je strana u pravu, činjenica je da je ova nova pravila aerodroma Dunedin izazvala veliku pažnju i podstakla raspravu o tome kako se nositi sa oproštajima na aerodromima.

U svakom slučaju, aerodromi su mesta promena i kretanja, gde se susreću ljudi različitih sudbina i puteva. Možda je vreme da se pronađe balans između efikasnosti i emotivnog povezivanja kako bi putnici i njihovi voljeni mogli da se oproste na način koji im odgovara.

U međuvremenu, putnici na aerodromu Dunedin mogu iskoristiti besplatnih 15 minuta na parkingu za emotivne oproštaje, dok se čeka da se ova pravila eventualno promene ili prilagode. Svaki putnik ima svoju priču i svoj način oproštaja, pa je važno da se uzmu u obzir različite želje i potrebe putnika. Jer, na kraju krajeva, ljubav ne poznaje vremenska ograničenja.