U svetu trenutno postoji 63 nuklearna reaktora u izgradnji, što je jedan od najviših brojeva od 1990. godine. Cene uranijuma, koje su sada na 71 dolaru po funti, ostaju visoke, čak i iznad nivoa koji je bio prisutan tokom decenije nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine. Globalna proizvodnja uranijuma je u poslednjih deset godina opadala, ali se sada suočava sa povećanom potražnjom zbog zelene tranzicije i rasta upotrebe veštačke inteligencije, koja zahteva velike količine energije za napajanje data centara.
Prema podacima, globalna proizvodnja uranijuma je 2013. godine iznosila oko 59.331 tonu, pri čemu je Kazahstan bio vodeći proizvođač sa 22.451 tonom, dok su Kanada i Australija bile na drugom i trećem mestu sa 9.331 tonom i 6.350 tona. Međutim, do 2022. godine, proizvodnja je opala na oko 49.355 tona, pri čemu je Kazahstan i dalje bio vodeći sa 21.227 tona. Kanada i Namibija su doprinele sa 7.351 tonom i 5.613 tona.
Nova američka administracija je najavila da će razmotriti ažuriranje liste kritičnih minerala, uključujući mogućnost pridruživanja uranijuma. Uključivanje uranijuma na ovu listu otvorilo bi federalne fondove i ubrzalo proces izdavanja dozvola za domaće projekte vezane za uranijum. Uranijum ispunjava mnoge kriterijume kritičnosti, sa postepeno rastućom potražnjom, dok je globalna ponuda koncentrisana, a Sjedinjene Američke Države gotovo potpuno zavise od uvoza.
Iako je cena uranijuma prošle godine dostigla 16-godišnji maksimum od 106 dolara po funti, trenutno se kreće oko 71 dolara, što je još uvek viši nivo u poređenju sa prethodnom dekadom. Fukušima je naterala mnoge zemlje da preispitaju svoje stavove o nuklearnoj energiji, ali pretnja globalnog zagrevanja ponovo je stavila ovu energiju na dnevni red. Na samitu COP28 u decembru 2023. godine, više od 20 zemalja je potpisalo Deklaraciju o trostrukoj nuklearnoj energiji, priznajući ključnu ulogu nuklearnog sektora u postizanju globalne neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.
Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA), proizvodnja iz svetske flote od skoro 420 reaktora bi mogla dostići nove visine do 2025. godine. Oživljavanje nuklearne energije znači da će svet zahtevati mnogo više uranijuma, a snabdevanje se već suočava sa izazovima u zadovoljenju potražnje. Ova promena u energetskom miksu i potražnji za uranijumom ukazuje na značajnu promenu u načinu na koji se zemlje suočavaju sa svojim energetskim potrebama i izazovima klimatskih promena.
