Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je objavio da je Kina uvela uzvratne carine od 34 odsto na američku robu. U svom saopštenju, Tramp je upozorio da će, ukoliko Kina do 8. aprila 2025. ne povuče ove carine, Sjedinjene Američke Države nametnuti dodatne carine od 50 odsto, koje će stupiti na snagu dan kasnije. Ovaj potez dolazi usred rastuće napetosti u trgovinskim odnosima između dve najveće svetske ekonomije, što je rezultiralo eskalacijom trgovinskog rata.
Tramp je naglasio da su kineske carine rezultat dugoročnih problema u trgovini, uključujući nezakonito subvencionisanje kompanija i manipulaciju valutama. Na svojoj platformi „Istina“, Tramp je istakao da će svaka zemlja koja se odvaži na uzvraćanje carina prema Sjedinjenim Američkim Državama biti suočena sa novim i višim carinama. On je, takođe, ukazao na to da će svi pregovori koje je Kina želela da vodi sa SAD biti prekinuti, dok će pregovori sa drugim zemljama odmah početi.
Ove carine su deo šire strategije Trampa koja se fokusira na smanjenje trgovinskog deficita i vraćanje proizvodnje u Sjedinjene Američke Države. Uvođenje dodatnih carina od 34 odsto na kineske proizvode povećalo je ukupne carine na kinesku robu na 54 odsto za ovu godinu. Osim toga, Tramp je zatvorio trgovinsku rupu koja je omogućila da paketi niske vrednosti iz Kine ulaze u SAD bez carine, što je dodatno pojačalo pritisak na kinesku ekonomiju.
Kineska vlada je reagovala na ove poteze u petak, uvođenjem dodatnih nameta od 34 odsto na svu američku robu, kao i ograničenjima izvoza nekih retkih minerala. Ova odluka predstavlja ozbiljnu pretnju za američke kompanije koje zavise od ovih sirovina, a takođe može imati dalekosežne posledice po globalno tržište.
Trgovinski odnosi između SAD i Kine su se značajno pogoršali u poslednjih nekoliko godina, a ovaj novi sukob može da dovede do daljih tenzija. Analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati lančanu reakciju u globalnoj ekonomiji, sa potencijalno negativnim posledicama za druge zemlje koje su uključene u trgovinske odnose sa ovim velesilama.
U ovom kontekstu, mnogi stručnjaci smatraju da bi bilo kakva dodatna eskalacija mogla da ometa globalne lanske snabdevanja, uzrokujući povećanje cena i smanjenje dostupnosti proizvoda na tržištu. Trampova administracija je ranije izjavila da je cilj ovih carina zaštita američkih radnika i industrije, ali mnogi ekonomisti se protive ovoj strategiji, ukazujući na to da će na kraju potrošači snositi teret ovih povećanja cena.
Osim ekonomskih implikacija, ovaj trgovinski sukob ima i političke posledice. Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog načina na koji vodi trgovinsku politiku, dok se Kina trudi da ojača svoje pozicije na globalnoj sceni. Očekuje se da će ovaj trgovinski rat imati dugoročne posledice na međunarodne odnose, posebno u svetlu sve veće konkurencije između Kine i SAD.
Izvesno je da će se situacija nastaviti razvijati, a dodatne mere koje bi mogli preduzeti Tramp i kineska vlada će zavisiti od reakcija i pregovora koji se budu odvijali u narednim nedeljama. Ovaj trgovinski rat ne samo da utiče na ekonomiju dve zemlje, već i na globalni ekonomski sistem, pa će biti veoma važno pratiti kako se situacija odvija u budućnosti.
U svakom slučaju, Trampova tvrdnja da će se američke carine dodatno povećati ukoliko Kina ne odustane od svojih planova predstavlja ozbiljnu pretnju za ekonomske odnose između ovih dvaju nacija i može imati dalekosežne posledice na međunarodni trgovinski sistem.
