SOVJETSKO poslanstvo već nekoliko meseci boravilo u Beogradu, uz veliku radoznalost javnosti. Iako komunisti nisu imali veze sa ambasadom, pratili su rad osoblja, posebno sovjetskih novinara. Poletajev, jedan od njih, bio je problematičan zbog neodgovornih izjava. Nakon što je Poletejev poslat nazad u Moskvu, na red je došao i sovjetski agent Mustafa Golubić, koji je bio nacionalista-revolucionar pre Prvog svetskog rata, a posle rata postao agent sovjetske obaveštajne službe. Međutim, Golubić je nestao u okolnostima Drugog svetskog rata. Pored Golubića, još jedan agent Matija Mate Vidaković bio je uključen u aktivnosti, ali je stradao zajedno sa svojim saradnicima. Nakon okupacije, odnosi sa Sovjetskim Savezom su se pogoršali, a Tito je imao samo nekoliko sastanaka sa sovjetskim vojnim atašeom. Kotakti sa ambasadom su bili minimalni, osim sa nekim novinarima. Vladislav Ribnikar, direktor Politike, imao je veze sa sovjetskim novinarima, ali je postao komunista pred sam kraj rata. Ribnikar nije bio spreman da rizikuje pre rata, ali je strah od nemačke najezde okrenuo prema komunistima. Ipak, posle rata postao je izolovan od svoje ranije „buržoaske“ sredine.__);