NJUJORK – Sposobnost da se savršeno setimo nečega ili potpuno zaboravimo nešto još uvek ostaje san za naučnike. Tim istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeo je eksperimente sa ciljem jačanja ili osnaživanja pamćenja. Sećanja se formiraju kada iskustva aktiviraju neurone u mozgu. Što je osoba više izložena određenom iskustvu, veze između neurona postaju jače, ali se te veze mogu oslabiti tokom vremena, što dovodi do zaboravljanja, prenosi „Science news“.
Robert Hampson, neuronaučnik sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, i njegov tim otkrili su da bi primena električnih impulsa na mozak mogla pomoći ljudima da formiraju jača sećanja. Hampson ističe: „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam“.
Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu, delu mozga koji je ključan za pamćenje, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale implante u mozgu. Tokom testa pamćenja zasnovanog na slikama, tim je dokumentovao obrasce pokretanja neurona povezanih sa viđenjem određenih slika. Potom su primenili male električne udare koji su oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test. Sećanja učesnika na slike uparene sa malim udarima poboljšala su se za 35 do 40 procenata.
Hampson veruje da bi u budućnosti moždani implanti mogli isporučivati male udare kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga. S druge strane, drugi istraživači proučavaju mogućnost da pomognu ljudima da zaborave određena sećanja. Iskustva mogu uticati na način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima, a mnogi istraživači smatraju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanja na iskustva.
Jedan od istraživača, Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija, proučavao je neurone mekušaca poznatih kao morski zečevi. Tim je istraživao dva senzorna neurona povezana sa istim motornim neuronom, koji kontroliše kretanje mišića. Svaka veza je moderirana različitim oblikom molekula poznatim kao PKM. Tim je stimulisanjem ovih ćelija u laboratorijskim uslovima mogao selektivno blokirati vezu bez uticaja na drugu.
Šaher naglašava: „Nalazi nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta“. U budućnosti, nove terapije mogle bi pomoći ljudskim neuronima da zaborave neželjena sećanja. Takav pristup bi mogao biti posebno koristan za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja, gde traumatska sećanja mogu izazvati vezivanje neutralnog iskustva sa opasnim situacijama, dok bi zadržavanje nekih informacija vezanih za negativne događaje moglo biti korisno.
Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, ukazuje na etičke dileme koje se javljaju u vezi sa manipulacijom sećanjima. „Naša proživljena iskustva i sećanja na njih čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može dovesti do toga da osoba postane drugačija, i zato moramo da delujemo veoma pažljivo“, napominje Fenton.
U zaključku, istraživanja o pamćenju i zaboravu otvaraju vrata novim mogućnostima u neurološkim terapijama. Dok se nastavlja proučavanje mehanizama koji stoje iza formiranja i brisanja sećanja, važno je obratiti pažnju na etičke aspekte ovih naučnih poduhvata. Razumevanje kako se sećanja formiraju i zaboravljaju može uticati na načine lečenja poremećaja pamćenja, ali je svaki korak u tom pravcu praćen potrebom za oprezom i pažnjom prema ljudskoj psihi.
