Uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma od strane američkog predsednika Donalda Trampa predstavlja značajan korak u ekonomskom pristupu Sjedinjenih Američkih Država, prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića. On ističe da ove mere ukazuju na to da je Amerika dispergovala deo svojih proizvodnih kapaciteta širom sveta tokom procesa globalizacije, što sada počinje da pokazuje svoje posledice.
Savić objašnjava da su carine često uvedene s ciljem zaštite domaćeg tržišta. Iako je Amerika još uvek najmoćnija zemlja u svetu, postavlja se pitanje šta se zapravo štiti ovim merama. „To samo znači da je Amerika u procesu globalizacije dobar deo svojih kapaciteta disperzovala širom sveta i da je počelo da dolazi do posledica“, naglašava Savić. Ove posledice se mogu ogledati u sve većoj konkurenciji na globalnom tržištu, posebno od strane zemalja kao što je Kina.
Pre nego što je Kina postala značajan ekonomski faktor, Sjedinjene Američke Države su uživale monopolski položaj u mnogim industrijama bez potrebe za zaštitnim merama. Tokom tog perioda, kada je Kina bila relativno mala ekonomija, Amerika nije imala potrebu da se brani od konkurencije. Savić ukazuje na to da se situacija značajno promenila, a sadašnja politika carina može biti znak straha od gubitka ekonomske dominacije.
S obzirom na to da su carine uvedene zbog straha od konkurencije, može se postaviti pitanje da li će ovakve mere dugoročno imati pozitivan efekat na američku ekonomiju. Savić smatra da bi one mogle dovesti do povećanja cena za potrošače, kao i do smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na međunarodnom tržištu. Naime, carine često podstiču druge zemlje da uzvrate istom merom, što može rezultirati trgovinskim ratovima koji štete svima.
Osim ekonomskih aspekata, uvođenje carina može imati i političke posledice. Trgovinske napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i zemalja poput Kine mogu dovesti do pogoršanja međunarodnih odnosa. Savić ukazuje na to da bi ovakva politika mogla izazvati uzajamno zatezanje odnosa, što bi dodatno otežalo saradnju u drugim oblastima, kao što su klimatske promene ili bezbednost.
U svetlu ovih događaja, važno je razmotriti kako će se američka ekonomija razvijati u budućnosti. S obzirom na to da se globalizacija nastavlja, a konkurencija raste, Amerika će morati da pronađe ravnotežu između zaštite svog tržišta i održavanja konkurentnosti na svetskoj sceni. Savić smatra da je ključno da se donose mudre odluke koje će omogućiti rast i razvoj američke ekonomije, a ne ograničavanje istog kroz protekcionističke mere.
U zaključku, uvođenje carina na čelik i aluminijum može se posmatrati kao znak straha od globalne konkurencije, posebno od strane Kine. Profesor Savić naglašava da bi ovakve mere mogle dugoročno štetiti američkoj ekonomiji i njenoj poziciji na svetskom tržištu. Da bi se izbegle negativne posledice, važno je da Amerika pronađe efikasan način da se suoči sa izazovima globalizacije, a da pritom ne izgubi svoje konkurentske prednosti. U tom smislu, budućnost američke ekonomije zavisi od sposobnosti njenih lidera da balansiraju između zaštite domaće proizvodnje i otvorenosti prema međunarodnom tržištu.
