Ana Brnabić, premijerka Srbije, nedavno je izjavila da smo svedoci ekstremnog nasilja manjine nad većinom. Ova izjava izazvala je dosta pažnje i rasprava u javnosti, ali istina je da je nasilje nad manjinama prisutno u svim društvima, pa tako i u našem.

Prema istraživanju koje je sproveo Beogradski centar za ljudska prava, broj slučajeva nasilja nad manjinama u Srbiji je u porastu. U 2020. godini zabeleženo je više od 300 slučajeva nasilja nad manjinama, što je porast od 15% u odnosu na prethodnu godinu. Najčešće mete ovog nasilja su Romi, LGBT populacija, kao i pripadnici verskih i nacionalnih manjina.

Jedan od najvećih problema je nedostatak efikasne zaštite manjina od nasilja. Mnogi slučajevi ostaju nekažnjeni, a žrtve se često suočavaju sa pretnjama i pritiscima da ne prijave nasilje nad sobom. Ovo stvara atmosferu straha i nesigurnosti među manjinama, te doprinosi daljem širenju nasilja.

Pored toga, često su i same institucije zadužene za zaštitu manjina neefikasne u rešavanju ovih problema. Nedostatak obuke za policiju i pravosudne organe o specifičnim potrebama i izazovima sa kojima se suočavaju manjine, kao i nedostatak saradnje sa civilnim sektorom i organizacijama koje se bave ljudskim pravima, dodatno otežava situaciju.

U takvoj atmosferi, nije čudno što se nasilje nad manjinama nastavlja i širi. Potrebno je hitno preduzeti konkretne korake kako bi se zaštitile manjine od ovakvog nasilja. To uključuje jačanje zakonskog okvira za zaštitu manjina, povećanje svesti o ovom problemu u društvu, kao i jačanje saradnje između institucija i civilnog sektora.

Takođe je važno osnažiti ulogu manjina u društvu, te im omogućiti veći prostor za aktivno učešće u javnom životu. To će doprineti jačanju njihovog položaja i smanjenju rizika od nasilja.

Nasilje nad manjinama nije problem koji se tiče samo manjina, već je to problem koji treba da brine celo društvo. Svako od nas ima odgovornost da se suprotstavi nasilju i diskriminaciji i da se zalaže za pravednije i tolerantnije društvo.

Premijerka Ana Brnabić je svojom izjavom skrenula pažnju javnosti na ovaj ozbiljan problem, ali sada je potrebno preći sa reči na dela. Samo zajedničkim naporima svih članova društva možemo stvoriti sigurno i pravedno okruženje za sve svoje građane, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili seksualnu pripadnost.

U proteklim godinama, bilo je mnogo primera nasilja nad manjinama u Srbiji. Romi su često meta napada i diskriminacije, a njihova deca se suočavaju sa preprekama u obrazovanju i zapošljavanju. LGBT populacija takođe je izložena nasilju i diskriminaciji, što ih često dovodi u opasne situacije.

Pored toga, pripadnici verskih i nacionalnih manjina takođe su često meta napada i pretnji. Nedavni incidenti u kojima su spaljene verske objekte i groblja su samo jedan od mnogih primera nasilja nad manjinama u Srbiji.

Da bi se zaustavilo ovo nasilje, potrebno je preduzeti konkretne korake. Prvo i osnovno je jačanje zakonskog okvira za zaštitu manjina od nasilja i diskriminacije. Takođe je potrebno raditi na edukaciji i podizanju svesti o ovom problemu u društvu, kako bi se stvorila atmosfera tolerancije i poštovanja različitosti.

Važno je i jačanje saradnje između institucija i civilnog sektora, kako bi se efikasno reagovalo na slučajeve nasilja nad manjinama i pružila podrška žrtvama. Takođe je važno osnažiti ulogu manjina u društvu, kako bi se povećala njihova vidljivost i uticaj.

Nasilje nad manjinama nije samo problem manjina, već je to problem koji se tiče celog društva. Svako od nas ima odgovornost da se suprotstavi nasilju i diskriminaciji i da se zalaže za pravednije i tolerantnije društvo.

Premijerka Ana Brnabić je svojom izjavom skrenula pažnju javnosti na ovaj ozbiljan problem, ali sada je potrebno preći sa reči na dela. Samo zajedničkim naporima svih članova društva možemo stvoriti sigurno i pravedno okruženje za sve svoje građane, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili seksualnu pripadnost.