Prema najnovijoj studiji kompanije „Kaspersky“, četvrtina ljudi koji koriste pametne uređaje čuva svoje eksplicitne fotografije, a taj broj raste na 34 odsto u starosnoj grupi od 16 do 34 godine. Istraživanje je pokazalo da četvrtina ispitanika deli svoje intimne slike sa zabavnim partnerima, prijateljima ili osobama sa kojima se dopisuje, pri čemu se često dešava da primalac te slike dalje deli materijal bez dozvole. Osmi odsto to radi iz osvete, dok devet odsto to radi kako bi zaplašili druge ljude. „Osvetnička pornografija“ je u porastu, sa gotovo polovinom ispitanika koji tvrde da su imali iskustva sa ovim fenomenom, ili poznaju nekog ko je bio žrtva.

Međutim, nije neophodno deliti golišave slike da bi neko postao žrtva online zlostavljanja. Dovoljno je samo da se obučena osoba fotografiše i objavi fotografiju na društvenim mrežama. Besplatne aplikacije, poznate kao „botovi za skidanje žena“, koje se koriste na platformi „Telegram“, mogu skinuti odeću sa fotografije za samo dva minuta. Ova pojava je poznata kao „deepfake pornografija“ i predstavlja ozbiljan problem na Balkanu.

Nedavna istraživanja Udruženja „OsnaŽene“ pokazuju da se eksplicitni materijal masovno deli po Balkanu, sa grupama na „Telegramu“ koje traže ili nude fotografije maloletnika, majki, sestara, rođaka i drugih osoba. Mnogi veći gradovi u Srbiji i okruženju imaju takve grupe, pri čemu postoji opasnost od pedofilije i incesta. Organizacija je preduzela korake kako bi prijavila ove slučajeve i pokušala da reši problem, uključujući kontakt sa Ministarstvom informisanja i Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal.

U Srbiji, zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja je nekažnjiva, dok je Hrvatska uvela zakon protiv ovakvih aktivnosti još 2021. godine. Crna Gora je takođe uvela sankcije za zloupotrebu tuđeg eksplicitnog materijala. Po domaćim propisima, tužilaštvo samo po službenoj dužnosti procesuira one koji neovlašćeno slikaju i objavljuju fotografije maloletnika. Za ostale slučajeve skidanja žena i osvetničke pornografije, žrtve moraju privatno podneti tužbe, što iziskuje velike troškove i retko donosi željene rezultate.

Organizacije kao što je Autonomni ženski centar pripremaju predloge izmena krivičnog zakonika kako bi zaštitile žrtve digitalnog nasilja. Oni insistiraju da administratori internet grupa budu krivično gonjeni, kao i da tužilaštvo pokreće postupak i za punoletne žrtve uz njihovu saglasnost. Ovo je važan korak ka zaštiti građana od online zlostavljanja i neovlašćenog korišćenja eksplicitnog materijala.