Epidemiološki nadzor nad gripom u Republici Srbiji započeo je 30. septembra 2024. godine, a od tada se sprovodi nedeljno praćenje i izveštavanje prema definicijama slučaja. U trećoj nedelji januara 2025. godine, tačnije od 13. do 19. januara, zabeleženo je 10.405 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Ovaj broj predstavlja incidenciju od 156,13 na 100.000 stanovnika, kako navodi saopštenje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja se nastavlja, a trenutni podaci pokazuju srednji intenzitet aktivnosti virusa gripe sa širokom geografskom rasprostranjenošću. Najviše stope incidencije su registrovane kod dece mlađe od 4 godine, što ukazuje na posebno ugroženu grupu tokom aktuelne sezone.

U istom periodu, broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija iznosio je 12.097. U okviru laboratorijskog nadzora za sezonu 2024/2025, prvi potvrđeni slučaj gripa zabeležen je u 40. nedelji na teritoriji Šumadijskog okruga, a identifikovan je tip A (H1pdm09). Ovi podaci ukazuju na to da se grip i dalje širi, sa posebnim naglaskom na mlađu populaciju.

Od početka sezone, virusi gripe su potvrđeni u više okruga u Srbiji, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, stopa obolevanja sličnih gripu u zemljama EU/EEA je visoka, sa prosečnom pozitivnošću uzoraka na viruse gripa od 32 odsto. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost situacije ne samo u Srbiji već i u širem evropskom kontekstu, gde je grip postao značajan javnozdravstveni problem.

Aktivnost virusa gripe održava se iznad epidemijskog praga od 48. nedelje, a dominantni detektovan podtip virusa za sezonu 2024/2025 je A(H1)pdm09. Ovaj podtip virusa je poznat po svojoj sposobnosti da izazove ozbiljnije oblike bolesti, naročito kod rizičnih grupa, uključujući starije osobe i osobe sa hroničnim oboljenjima.

U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti značaj vakcinacije kao efikasne mere prevencije. Vakcina protiv gripa može značajno smanjiti rizik od obolevanja i težih komplikacija, a preporučuje se svim osobama, posebno onima iz rizičnih grupa. S obzirom na trenutnu situaciju, zdravstvene vlasti apeliraju na građane da se vakcinišu i preduzmu sve potrebne mere zaštite.

Osim vakcinacije, važno je i pridržavanje higijenskih mera, kao što su redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima i nošenje zaštitnih maski u zatvorenim prostorima gde je rizik od infekcije veći. Ove mere mogu pomoći u smanjenju širenja virusa i zaštiti kako pojedinaca, tako i šire zajednice.

Kao dodatak, zdravstvene vlasti prate i druge respiratorne viruse koji mogu biti prisutni u populaciji. Akutne respiratorne infekcije često se preklapaju sa simptomima gripe, što može otežati dijagnostiku. Zbog toga je važno da se svi slučajevi sa simptomima sličnim gripu prijave lekaru radi odgovarajuće procene i eventualnog testiranja.

Na kraju, važno je napomenuti da je grip sezonska bolest koja se svake godine pojavljuje u različitim intenzitetima. Stoga je kontinuirano praćenje i izveštavanje o situaciji ključni deo javnozdravstvenih strategija. U tom smislu, građani treba da budu svesni trenutne epidemiološke situacije i da prate uputstva zdravstvenih vlasti kako bi se zaštitili i smanjili rizik od obolevanja.

U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je grip ozbiljna bolest koja zahteva pažnju i odgovorno ponašanje svih nas. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti uticaj gripe na zdravlje populacije i očuvati zdravlje naše zajednice.