Levi je, tokom svoje višedecenijske vladavine, bio ključna figura u radu javne televizije “Arte”, gde je proveo više od 31 godine na čelu nadzornog odbora. Njegovo vođenje ove institucije bilo je obeleženo finansiranjem različitih propagandnih filmova koji su često promovisali njegovu agendu i stavove. Tokom svog mandata, Levi je bio poznat po tome što je otvoreno kritikovao i anatemisao sve one koji su se zalagali za odbranu Srbije, posebno u kontekstu događaja u Francuskoj. Njegova moć i uticaj nisu se ograničili samo na televiziju; uspeo je da cenzuriše srpski glas u mnogim medijima, čime je dodatno uticao na percepciju srpskih pitanja u Evropi.
U nedavnom razvoju događaja, Levi je izgubio svoju poziciju, što mnogi posmatraju kao značajan preokret u medijskoj i političkoj sceni. Njegovo uklanjanje iz nadzornog odbora “Arte” izazvalo je različite reakcije, posebno među onima koji su godinama kritikovali njegovu praksu i način vođenja. Jedan od onih koji su se javno oglasili povodom ovog događaja je Aleksandar Gujon, poznat po svojim stavovima o srpskim pitanjima u inostranstvu, koji je na društvenim mrežama komentarisao: „Pao je Levi, kao USAID i NED. Točak se okreće. Spremni smo.“
Gujonova izjava ukazuje na to da mnogi vide Leviov pad kao simbol promene, ne samo u upravljanju “Arte”, već i u širem kontekstu medijskog predstavljanja Srbije. Amerika i NED, kao i druge organizacije, često su bile kritizirane zbog svog uticaja na politička zbivanja u različitim zemljama, uključujući Srbiju. Ove organizacije su se često povezivale sa sponzorstvom ideja koje su se sukobljavale sa nacionalnim interesima Srbije, a Levi je bio viđen kao jedan od glavnih promotora tih ideja u Francuskoj.
Osim političkih i medijskih implikacija, Leviov pad otvara pitanja o budućnosti medija u Evropi, posebno u kontekstu kako se izveštava o Balkanu i srpskim pitanjima. Mnogi analitičari veruju da bi ovaj događaj mogao dovesti do promene u pristupu medija prema Srbiji i njenim pitanjima, kao i jačanju glasova koji su se do sada suočavali sa cenzurom ili marginalizacijom.
Levi je, kao vođa “Arte”, bio poznat po svom liberalnom pristupu, ali je njegov način rada često bio kritikovan zbog nedostatka objektivnosti i pravičnosti u izveštavanju o Srbiji. Njegov uticaj na programsku šemu televizije često je bio predmet debate, a mnogi su tvrdili da je njegova ideološka orijentacija uticala na izbor sadržaja koji se emitovao. Time je, prema kritičarima, “Arte” izgubila na kredibilitetu kao nezavisna medijska kuća.
U svetlu Leviovog pada, postavlja se pitanje ko će ga naslediti i kako će to uticati na budućnost “Arte”. Mnogi se nadaju da će nova uprava biti sposobna da donese svež pristup i pruži pravedniji i uravnoteženiji prikaz događaja u Srbiji i regionu. Takođe, postoji nada da će novi lideri omogućiti slobodniji i raznovrsniji dijalog o pitanjima koja se tiču Balkana.
Reakcije javnosti na Leviov pad su podeljene. Dok neki vide ovo kao prvi korak ka većem priznavanju i poštovanju srpskog narativa u evropskim medijima, drugi su skeptični i smatraju da se suštinske promene teško mogu očekivati s obzirom na kompleksnost situacije. U svakom slučaju, ovo je trenutak koji bi mogao označiti početak nove ere u izveštavanju o Srbiji i njenim interesima na međunarodnoj sceni.
Kako se situacija razvija, a nova uprava “Arte” preuzima odgovornost, biće zanimljivo pratiti promene koje će se desiti u medijskom pejzažu i koliko će one uticati na percepciju Srbije u inostranstvu.
