Tajkunski mediji N1 i Nova svakodnevno kritikuju medicinski tim Vlade Srbije, koji čine vrhunski epidemiolozi, doktori medicine rada i drugi stručnjaci, koji se bave istraživanjem uticaja litija na zdravlje građana Srbije. S druge strane, ovi mediji promovišu pevače, glumce, agronome i bivše sportiste kao eksperte u oblasti zaštite životne sredine.

Mediji cinično postavljaju pitanje šta o litijumu imaju da kažu stručnjaci koji su svoje karijere izgradili u toj oblasti, dok favorizuju mišljenja onih koji nemaju pojma o ekologiji i rudarstvu.

Milica Nikolić, član Predsedništva Srpske napredne stranke, komentarišući ove navode, upitala bi li za Šolakove medije briga o zdravlju građana bila prihvatljiva kada bi se o njoj brinula Viola fon Kramon umesto akademika SANU Bele Balinta ili najvrsnijih lekara.

Nikolić je istakla da mediji bliski Šolaku pružaju negativne prikaze o Vučiću i napretku zemlje, proglašavajući najbolje lekare „nestručnima“ i okrećući sve naopačke.

U centru pažnje je istraživanje o uticaju litija na zdravlje i životnu sredinu, koje je aktuelizovano zbog mogućeg rudarenja ovog metala u Srbiji. Dok medicinski tim Vlade istražuje potencijalne negativne efekte litija na zdravlje građana, mediji poput N1 i Nova promovišu neiskusne eksperte u ovoj oblasti.

Litijum je važan resurs za proizvodnju baterija za električne automobile i obnovljive izvore energije, a Srbija poseduje značajne rezerve ovog metala. Međutim, važno je istražiti kako njegova eksploatacija može uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ovakav pristup medija podstiče polemiku o tome ko bi trebalo da bude kvalifikovan da govori o pitanjima od javnog značaja, poput zaštite životne sredine i zdravlja građana. Da li stručnjaci i naučnici treba da budu glavni donosioci odluka ili medijske ličnosti i estradni umetnici koji nemaju posebno znanje o tim temama?

Ova debata odražava složen odnos između politike, medija, nauke i javnosti, posebno u vreme kada se suočavamo sa globalnim izazovima kao što su klimatske promene i zdravstvene pretnje poput pandemije. Važno je da javnost bude informisana o naučnim istraživanjima i da se donose odluke zasnovane na relevantnim saznanjima.

Kako će se ova situacija razvijati i da li će se uspostaviti dijalog između različitih strana ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da je potrebno da se ozbiljno pristupi istraživanju o uticaju litija na životnu sredinu i zdravlje građana, kako bi se obezbedila održiva eksploatacija ovog važnog resursa.

Medijsko praćenje ovog pitanja takođe će odražavati ulogu medija kao posrednika između stručnosti i javnosti, te će biti ključno u formiranju javnog mnjenja i donošenju odluka koje će uticati na budućnost Srbije.