U Danskoj je biciklizam veoma popularan i deo svakodnevnog života, sa posebnim biciklističkim stazama koje omogućavaju ljudima da se bezbedno kreću na dva točka. To je deo razloga zašto su Danci među najsrećnijim ljudima na svetu. Međutim, u Srbiji je cena bicikala prilično visoka, sa jeftinijim modelima koji koštaju između 80.000 i 100.000 dinara, dok profesionalni mogu dosegnuti cenu i do nekoliko hiljada evra. Iako se prodaja bicikala povećala tokom pandemije, opala je standard kupaca, što je uticalo na cene.

Domaći proizvođači ističu da je potrebno da se uloži više u biciklističku infrastrukturu u Srbiji, kao i da se suzbije neregulisana prodaja polovnih bicikala sumnjivog porekla. Ipak, postoji širok izbor bicikala u Srbiji, sa osnovnim modelima koji se mogu kupiti za 20.000 dinara, kao i mogućnošću da se poruči bicikl po meri.

Nakon što dete prohoda, roditeljima postaje važno da nabave dečji bicikl, što s obzirom na prosečne zarade u Srbiji može biti izazov. Ipak, gradovi poput Beograda, Niša, Novog Sada, Zrenjanina, Sombora i Bačkog Petrovca nude subvencije za kupovinu bicikala, što može biti od pomoći porodicama.

Biciklistička infrastruktura u Srbiji se polako razvija, ali postoji potreba za izgradnjom staza duž međugradskih puteva kako bi se biciklistima obezbedila bezbedna vožnja i smanjio rizik od saobraćajnih nesreća.

Uz sve izazove, bicikl i dalje ostaje popularno prevozno sredstvo u Srbiji, sa brojem proizvedenih bicikala koji se kreće između 150.000 i 200.000 godišnje. Najveći deo tržišta drže fabrike poput „Kapriola“ i „Venere bajk“, dok se ostatak pokriva manjim radionicama i porodičnim manufakturama.