Bojana Andrić, istaknuta srpska i jugoslovenska dramaturškinja, scenaristkinja, istoričarka televizije, urednica i rediteljka, preminula je u 81. godini. Njena ostavština u svetu televizije i pozorišta je neprocenjiva, a njen rad ostavlja dubok trag u srpskoj kulturi.
Bojana je studirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je razvila svoje veštine koje će kasnije koristiti tokom svoje bogate karijere. Njena kreativnost i talenti ogledali su se u raznovrsnim projektima. Kao autorka radio drame „Moj prijatelj Šarl“ i više televizijskih drama, uključujući „Daleko je Australija“ i „Pogrešna procena“, Bojana je pokazala svoj dar za pisanje i osmišljavanje intrigantnih priča.
Jedan od njenih najznačajnijih doprinosa bio je rad na kultnoj emisiji „Trezor“, koja se emitovala na RTS-u od 2002. do 2022. godine. Ova emisija je postala poznata po svom jedinstvenom pristupu arhivskom materijalu i doprinosu očuvanju televizijske istorije Srbije. Bojana je sa puno entuzijazma pristupila istraživanju i prikupljanju sadržaja za ovu emisiju, čime je obogatila televizijski program i omogućila gledaocima da se upoznaju sa bogatom tradicijom i raznolikim sadržajem koji je Televizija Beograd nudila tokom decenija.
Njena karijera na Televiziji Beograd počela je 1971. godine, gde je radila kao dramaturg i urednik na brojnim dramama i dramskim serijama. Njena posvećenost i stručnost doprinele su razvoju mnogih značajnih televizijskih projekata, a njena sposobnost da prepozna talente i uveri ih da iskažu svoje veštine bila je ključna za uspeh mnogih mladih umetnika.
Pored pisanja i uredničkog rada, Bojana se takođe bavila istorijom televizije u Srbiji. Od 1987. godine počela je da istražuje ovu temu, a od 1993. godine radila je na osnivanju Muzeja televizije u Srbiji, iako je ovaj ambiciozni projekat na kraju ostao neuspešan. Njen trud i posvećenost ovom cilju svedoče o njenom strastvenom interesovanju za očuvanje kulturne baštine i važnost dokumentovanja istorije medija.
Od 1998. godine bila je koautorka posebnog programa „Teve-teka“, koji se zasniva na arhivskim emisijama Televizije Beograd. Ovaj program je omogućio gledaocima da se upoznaju sa zaboravljenim ili manje poznatim sadržajem, čime je dodatno obogatio medijski prostor Srbije. Godine 2001. obnovila je rad Redakcije za historiografiju TV Beograd, pokazujući neprekidnu strast prema istraživanju i dokumentovanju televizijske prošlosti.
Iako je otišla u penziju 2005. godine, Bojana nije napustila svoj posao sa RTS-om. Ostala je aktivna kao volonter i nastavila je da radi na autorskom projektu „Trezor“, pokazujući tako svoj neiscrpan entuzijazam i posvećenost televizijskoj umetnosti. Njena sposobnost da inspiriše i motiviše druge bila je ključna u njenom radu, a njena strast prema umetnosti i kulturi ostavljaće tragove i u budućim generacijama.
Bojana Andrić je bila više od obične dramaturškinje; ona je bila vizionarka koja je oblikovala televizijski pejzaž Srbije kroz svoj rad i kreativnost. Njena smrt predstavlja gubitak ne samo za njenu porodicu i prijatelje, već i za čitavu kulturnu zajednicu koja će uvek pamtiti njen doprinos umetnosti. Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni, a njena ostavština će i dalje živeti kroz radove koje je ostavila iza sebe.
