Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Svetog Martina ispovednika, papu Rimskog, čija je borba za očuvanje pravoslavne vere ostavila dubok trag u istoriji crkve. Martin je izabran za papu 5. jula 649. godine, nakon smrti pape Teodora, i to u vreme kada je crkva bila suočena sa ozbiljnim izazovima, posebno u vezi sa jereticima monotelitima koji su zagovarali jedinstvo volje u Hristu.
U tom periodu, car Konstans II, unuk cara Iraklija, bio je na vlasti, a patrijarh carigradski Pavle takođe je imao značajnu ulogu. Da bi umirio situaciju između pravoslavnih i jeretika, car je napisao knjižicu pod nazivom Tipos, koja je bila prihvaćena od strane jeretika. Međutim, papa Martin nije mogao da se pomiri s kompromisom koji je predložio car, pa je odlučio da sazove sabor od 105 episkopa kako bi osudio carevu knjižicu.
Tokom ovog sabora, papa Martin je uputio pismo patrijarhu Pavlu, moleći ga da se drži čiste vere i da savetuje cara da se oslobodi jeretičkih ideja. Ova akcija izazvala je bes i patrijarha i cara, koji su smatrali da je papa prešao granicu. Car je poslao vojvodu Olimpija u Rim sa zadatkom da uhvati papu i dovede ga u Carigrad.
Međutim, vojvoda nije imao hrabrosti da zaveže papu, pa je nagovorio vojnika da ga ubije. Kada je vojnika ušao u crkvu sa mačem, iznenada je oslepio, što se tumači kao Božija intervencija koja je spasila papu. U međuvremenu, Saraceni su napali Siciliju, a vojvoda Olimpija je umro tokom tog pohoda.
Nakon toga, car je poslao drugog vojvodu, Teodora, koji je optužio papu da je u dosluhu sa Saracenima i da ne poštuje Prečistu Bogomater. Kada je vojvoda stigao u Rim i pročitao optužbu, papa Martin je odbacio tvrdnje, rekavši da je to laž i da se nikada ne bi usudio da ne poštuje Bogomater. Ipak, vojvoda je odlučio da ga uhvati i odvede u Carigrad, gde je papa bio zatvoren u tamnicu i mučen glađu i patnjom.
Papa Martin je na kraju osuđen na progonstvo u Herson, gde je proveo poslednje dve godine svog života, preminuvši 655. godine. Dve godine pre njegove smrti umro je i patrijarh Pavle. Pre svoje smrti, patrijarh je posetio cara i, očigledno pokajan, zatražio od njega da oslobodi papu Martina.
Ova priča o Svetom Martinu pokazuje koliko je borba za pravoslavnu veru bila teška i koliko su hrabri pojedinci poput njega bili spremni da pate i stradaju za svoja uverenja. Njegovo nasleđe i dalje živi kroz crkvene tradicije i obeležavanje njegovog dana, što ukazuje na značaj njegovog delovanja u istoriji crkve i pravoslavlja.
U kontekstu današnjeg praznika, SPC podseća vernike na važnost očuvanja vere i moralnih vrednosti, naglašavajući da su unutrašnji nemir i sumnje često samo opomene, a ne kazne. Ova poruka je posebno relevantna u savremenom društvu, gde se mnogi suočavaju sa izazovima koji testiraju njihovu veru i uverenja.
Sveti Martin ispovednik je primer hrabrosti, odlučnosti i predanosti veri, što su vrednosti koje su i danas značajne za vernike. Njegova priča nas podseća na važnost borbe za istinu i pravdu, kao i na snagu zajednice u očuvanju vere kroz vekove.
