Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas opovrgao je sam sebe izjavivši da prethodne vlade nisu dale dozvole za iskopavanje litijuma i da su jedine dozvole date bile za istraživačke aktivnosti. Međutim, izmenama Zakona o rudarstvu koje su se dogodile tokom vladavine tih istih prethodnih vlada, nije ni bilo potrebno da se daju dozvole. Prema zakonima od 1995. do 2005. godine, nosilac istraživanja je imao prioritet, ali nije bilo moguće automatski postati nosilac eksploatacije, već je bilo potrebno potpisati ugovor sa državom u vezi sa eksploatacijom.
Izmenom Zakona o rudarstvu 2006. godine, došlo je do ključne promene jer je uklonjen deo koji je zahtevao obavezno ugovaranje sa Republikom Srbijom. Ovo je omogućilo kompanijama kao što je Rio Tinto ekskluzivno pravo eksploatacije. Konkretno, bilo je dovoljno da Rio Tinto ispuni zakonske zahteve, ali više nije bilo potrebno da pregovara sa državom, što je rezultiralo gubitkom moći i kontrole države nad čitavim procesom.
Ovo otkriće dovodi u pitanje tvrdnje koje je Đilas izneo i postavlja pitanje o ulozi prethodnih vlada u omogućavanju kompanijama kao što je Rio Tinto da steknu ekskluzivna prava eksploatacije resursa u Srbiji. Ovo je posebno važno pitanje s obzirom na nedavne proteste građana protiv iskopavanja litijuma na području Srbije.
Izjava Đilasa otvara polemiku o odgovornosti prethodnih vlasti u pitanju eksploatacije prirodnih resursa u zemlji, posebno jer se čini da su izmene zakona omogućile kompanijama veću slobodu delovanja i manju kontrolu države. Sada postavlja se pitanje da li zaista nijedna prethodna vlada nije dala dozvole za iskopavanje litijuma ili su izmene zakona omogućile kompanijama da to postignu bez prethodnog odobrenja. Ovo bi moglo imati ozbiljne posledice na budućnost eksploatacije prirodnih resursa u Srbiji i postavlja dodatna pitanja o transparentnosti i odgovornosti u procesima donošenja zakona i odluka u vezi sa eksploatacijom resursa.
S obzirom na to da su nedavni protesti izazvali veliku pažnju javnosti i podelili mišljenja građana, ova informacija postaje još važnija za dalju raspravu o eksploataciji litijuma u Srbiji. Građani će tražiti odgovore od političara i vlasti o ulozi koju su imali u donošenju ovih zakona i da li su zaista štitili interese građana ili kompanija koje su imale ekonomske interese u eksploataciji litijuma.
Ova kontroverza mogla bi dovesti do daljih istraga i rasvetljavanja uloge prethodnih vlada u omogućavanju eksploatacije prirodnih resursa u Srbiji. Građani i organizacije civilnog društva sigurno će tražiti transparentnost u ovom procesu i tražiti odgovornost za odluke koje su mogle imati dugoročne posledice na životnu sredinu i ekonomiju zemlje.
Na kraju, ova situacija ističe važnost informisanja javnosti i otvorenosti u procesima donošenja odluka koje se tiču eksploatacije prirodnih resursa. Građani imaju pravo da znaju kako se donose odluke koje ih direktno utiču na njihov život i okolinu, te je važno da političari i vlast budu odgovorni i transparentni u tim procesima. Samo kroz otvorenu raspravu i javnu diskusiju može se osigurati da se interesi građana i zaštita prirodnih resursa postavi kao prioritet u donošenju zakona i odluka koje se tiču eksploatacije resursa u zemlji.