Blagoje Jovović, atentator na Antu Pavelića, dobio je večno mesto počivališta u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Ova informacija je potvrđena od strane Jovovićevih potomaka, kojima je nedavno Vlada Srbije dodelila srpsko državljanstvo. Odluku je donelo Ministarstvo za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na čelu sa ministrom Nemanjom Starovićem.
Jovovićeve kćeri, Marija, Adriana Andrea, Gabriela Karina i sin Gabrijel, izrazili su želju da se posmrtni ostaci njihovog oca presele u Srbiju i sahrane u Aleji zaslužnih građana. Međutim, naglasili su da će konačnu odluku doneti nakon konsultacija sa porodicom. Takođe, pomenuli su i potrebu da se razmotri i sudbina posmrtnih ostataka njihove majke, s obzirom na to da su oboje želeli da zajedno počivaju.
Ministar Starović je potvrdio da su državni organi spremni da pruže svu potrebnu podršku u procesu prenosa Jovovićevih posmrtnih ostataka. On je istakao da će Ministarstvo raditi na tom projektu zajedno sa članovima porodice, kako bi se obezbedilo da Jovović dobije dostojno mesto u Srbiji.
Ovo nije prvi put da se Jovović javno priznaje za svoje dela. Prvo zvanično priznanje došlo je od Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova Gradske skupštine Beograda, koja je 2019. godine usvojila inicijativu da se jedna beogradska ulica nazove po njemu. Ulica Zagorska u Zemunu preimenovana je u Ulicu Blagoja Jovovića 2020. godine.
Ko je bio Blagoje Jovović
Rođen 1922. godine u selu Kosići kod Danilovgrada, Blagoje Jovović je tokom Drugog svetskog rata prolazio kroz razne faze svoje borbe. Počeo je kao partizan, ali se kasnije pridružio četnicima. Njegovo putovanje ga je odvelo u Italiju, a zatim u Argentinu, gde je postao deo zajednice srpskih emigranata i antifašista.
U Argentini je Jovović pratio Antu Pavelića, bivšeg vođu ustaškog pokreta, i njegovu grupu. Zajedno sa istomišljenicima, planirao je atentat na Pavelića, koji je u to vreme bio u egzilu u Argentini. Atentat je izveden 10. aprila 1957. godine, kada je Jovović ustrelio Pavelića, koji je ranjen molio za milost.
Međutim, Pavelić je uspeo da pobegne iz Argentine uz pomoć fašističkog generala Franca i završio je u Španiji, gde je umro dve godine kasnije. Jovović je, nakon ovog događaja, nastavio miran život u Argentini sve do svoje smrti 1999. godine.
Vraćanje Jovovića u Srbiju simbolizuje pokušaj da se prizna njegova uloga u borbi protiv fašizma i da se osigura da se njegovo ime ne zaboravi. Odluka da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u Srbiju predstavlja važan korak u tom pravcu, a mnogi očekuju da će ovaj gest biti prepoznat kao priznanje njegovih dela i žrtve koju je podneo za domovinu.
Ministar Starović je dodao da će se proces prenosa posmrtnih ostataka odvijati u skladu sa svim zakonskim procedurama, kako u Argentini, tako i u Srbiji, i da je važnost ovog čina ne samo u pitanju sećanja na Jovovića, već i u jačanju veza između srpskih zajednica širom sveta.
Jovovićeva priča je kompleksna i simbolizuje turbulentno vreme, a njegov povratak u Srbiju može biti viđen kao način da se prizna i poštuje njegova borba protiv totalitarizma i fašizma.
