Bojan Stanić, stručnjak za ekonomiju i trgovinu, osvrnuo se na nedavne odluke Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa uvođenjem novih carina, koje bi mogle imati dalekosežne posledice ne samo za američku ekonomiju, već i za globalno tržište, uključujući i Srbiju. U analizi se osvrnuo na istorijske primere, posebno se fokusirajući na situaciju iz 2019. godine kada su uvedene carine na čelik, što je izazvalo velike turbulencije u međunarodnoj trgovini.
Uticaj carina na globalnu ekonomiju
Uvođenje carina, posebno od strane velike ekonomije poput SAD, obično pokreće lančanu reakciju u kojoj i druge zemlje pribegavaju sličnim merama. Ove strategije se često koriste kao način zaštite domaće industrije, ali mogu dovesti do trgovinskih ratova koji negativno utiču na globalnu ekonomiju. Stanić ukazuje na činjenicu da je američka ekonomija veoma povezana sa evropskim i azijskim tržištima, te da svaka promena u politici SAD može izazvati nepredvidive posledice.
U prošlosti, kao što je bio slučaj sa carinama na čelik, mnoge zemlje su bile primorane da odgovore na američke mere. To može dovesti do smanjenja trgovinske razmene, povećanja cena i smanjenja konkurentnosti na globalnom tržištu. Srbija, koja je u procesu integracije u EU i jačanja trgovinskih odnosa sa drugim zemljama, može se naći u nezavidnoj poziciji.
Srbija u svetlu novih carinskih mera
Stanić naglašava da su srpske kompanije već ranije osetile posledice američkih carina na čelik. U 2019. godini, kada su uvedene visoke carine na čelik i aluminijum, srpski izvoz u SAD je značajno opao. Mnoge fabrike su se suočile sa smanjenjem narudžbina, a to je dovelo do gubitka radnih mesta i smanjenja proizvodnje. S obzirom na to da je Srbija značajan proizvođač čelika u regionu, ovakve mere imaju direktan uticaj na ekonomsku stabilnost zemlje.
U tom kontekstu, Stanić upozorava na potrebu za proaktivnim pristupom srpske vlade u pogledu trgovinske politike. Srbija bi trebalo da razvije strategije koje će omogućiti diversifikaciju tržišta i smanjenje zavisnosti od američkog tržišta. Osim toga, potrebno je raditi na jačanju domaće proizvodnje i konkurentnosti kako bi se umanjile negativne posledice eventualnih trgovinskih tenzija.
Reakcija međunarodne zajednice
Međunarodna zajednica se već počela oglašavati u vezi sa novim merama SAD-a. Mnoge zemlje, uključujući članice EU, izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po globalnu trgovinu. Stanić ističe da je neophodno da se zemlje okupe i razgovaraju o mogućim rešenjima kako bi se izbegle eskalacije sukoba. U tom smislu, multilateralni pregovori i dijalog su ključni za očuvanje stabilnosti na tržištu.
Osim toga, važno je da Srbija ostane aktivna u međunarodnim organizacijama kao što su Svetska trgovinska organizacija (WTO) i druge regionalne asocijacije. Ove platforme pružaju mogućnost za pregovaranje i traženje rešenja koja će biti korisna za sve zemlje učesnice.
Pogled unapred
Bojan Stanić zaključuje da je vreme da se Srbija pripremi za moguće izazove u trgovinskoj sferi. Uvođenje carina od strane SAD može biti samo početak, a Srbija treba da bude spremna da odgovori na sve izazove koji se mogu pojaviti. Ojačavanje domaće industrije, diversifikacija izvoza i aktivno učešće u međunarodnim pregovorima su ključni faktori za očuvanje ekonomske stabilnosti.
U svetlu trenutnih globalnih ekonomskih kretanja, Srbija se mora fokusirati na dugoročne strategije koje će omogućiti održiv rast i razvoj. U tom smislu, važno je da se politika i privreda usklade kako bi se stvorili uslovi za prosperitet u izazovnim vremenima.
