Naime, juče se navršilo 26 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, a albanski fudbaler Lorik Cana je jednom porukom zgrozio ceo svet. Cana je tokom karijere igrao u Italiji, Francuskoj, Engleskoj i Turskoj, a u Italiji je delio svlačionicu sa srpskim fudbalerima Filipom Đorđevićem i Dušanom Bastom.
Albanac je objavio Instagram stori sa fotografijom i logom NATO-a. Stavio je datum početka bombardovanja 24.03.1999, uz blago rečeno neprikladne reči. „NATO air, just do it“, što je igra reči i „inspiracija“ u sloganu američkog proizvođača sportske opreme Najkija, odnosno u prevodu „uradi to“. Zaista sraman potez Cane koji uopšte ne mari za žrtve bombardovanja i teror kroz koji je prošao srpski narod.
Lorik Cana je rođen 27. jula 1983. godine u Prizrenu, a svoju fudbalsku karijeru je započeo u PSG-u. Tokom svoje karijere nastupao je i za Marselj, Sanderlend, Galatasaraj, Lacio i Nant, a povukao se iz profesionalnog fudbala 2016. godine. Takođe, igrao je za reprezentaciju Albanije, gde je upisao 93 nastupa u zvaničnim utakmicama. Iako se povukao iz aktivnog igranja, ostao je prisutan u fudbalskom svetu, ali sada sve radi samo „iz fotelje“.
Kao igraču, Canu se mora odati počast, ali kao čoveku… Najdublji trag tokom karijere, fudbaler je ostavio igrajući za francuski Marselj. Cana je tamo proveo četiri godine i upisao je preko 100 nastupa, što je bilo dovoljno da stekne ljubav navijača, ali i status malo veći od „običnog fudbalera“ u ovom klubu. Koliko je bio poštovan od strane njih, govori i činjenica da su zbog njega navijači Marselja skandirali „Kosovo je Albanija“ i nosili su majice s tim natpisom. Međutim, to nije ono najgore po čemu ga Srbi pamte.
Sada već davne 2014. godine, žrebanje je spojilo Srbiju i Albaniju u istoj grupi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i već na samom žrebu je bilo jasno da to neće biti običan meč. Tenzije oko tzv. Kosova, neprijateljski odnosi između dve zemlje su se preneli i na fudbalsko poprište. Cana je bio kapiten svoje selekcije, te ih je svesno predvodio i tražio samo jedno – pobedu.
Ipak, tokom meča neko od albanskih navijača je pustio dron na koji je bila zakačena zastava „Velike Albanije“. Stefan Mitrović je reagovao i oborio je dron i zastavu, kada je nastao opšti metež na terenu. Albanci su želeli da se obračunaju sa Srbinom, uleteli su navijači, kao i policija, i utakmica je prekinuta. On je bio jedan od fudbalera iz Albanije koji su tukli srpske navijače, Cana je jednog od navijača oborio na zemlju i onda ga udarao još više, i to sve dok ih policija i ostali igrači nisu razdvojili. Ovaj akt je bio dovoljan da na spomen njegovog imena zaživi nekakva vrsta mržnje, kao pomen na taj meč.
Godinama kasnije, Cana se povukao iz fudbala, ali je opet udario na Srbiju. Njegova nedavna objava na društvenim mrežama ponovo je otvorila stare rane i izazvala negodovanje širom regiona. Mnogi su osudili njegov postupak kao neodgovoran i provokativan, a reakcije su se kretale od osuda do poziva na dijalog i pomirenje.
U svetu sporta, gde bi rivalstvo trebalo da ostane na terenu, ovakvi potezi samo doprinose produbljivanju podela i netrpeljivosti. Čini se da je Cana zaboravio na etičke norme i poštovanje prema žrtvama rata, što dodatno ukazuje na to koliko je važno razgovarati o prošlosti bez podsticanja mržnje i sukoba.
S obzirom na njegovu fudbalsku karijeru, mnogi se pitaju kako će ovaj incident uticati na njegovu ostavštinu. Hoće li biti zapamćen kao talentovani fudbaler ili kao figura koja je doprinela daljem razdvajanju između naroda? Niko ne može da predvidi, ali jedno je sigurno – sport bi trebao biti sredstvo za povezivanje, a ne razdvajanje.
