Izborni sistem u SAD-u: Kako funkcioniše i zašto se koristi elektorski koledž
Izborni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama razlikuje se od većine drugih demokratskih država, jer predsednika ne bira direktno narod, već elektorski koledž. Na izborima 5. novembra, građani neće direktno birati Haris ili Trampa, već će glasati za 538 elektora koji će zvanično izabrati predsednika u decembru.
Elektorski koledž čine delegati iz svake savezne države, koji su izabrani samo za tu svrhu, a njihova funkcija prestaje nakon izbora predsednika. Elektori gotovo uvek glasaju za kandidata za koga su bili delegirani, što omogućava brzu procenu pobednika izbora.
U svakoj od 50 saveznih država bira se određeni broj elektora, od kojih svaka država ima onoliko koliko ima članova u Kongresu (Predstavnički dom plus dva senatora). Kandidat koji pobedi u saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u dve države (Mejni i Nebraski) gde je moguće podeliti elektore.
Ishod izbora u SAD-u često zavisi od „kolebljivih država“ koje nisu čvrsto opredeljene ni za jednu stranku. Na ovogodišnjim izborima, šest „kolebljivih država“ će igrati ključnu ulogu. Haris se smatra favoritkinjom u nekim od ovih država, dok Tramp ima veće šanse u drugim.
Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji 270 od 538 elektorskih glasova, predsednika će birati Predstavnički dom Kongresa SAD. Međutim, takav slučaj je retko viđen, jer elektori gotovo uvek slede volju birača svoje države.
Izborni sistem sa elektorskim koledžom je duboko ukorenjen u američkom federalnom sistemu, a postoji i polemika oko njegove promene. Pristalice sadašnjeg sistema ističu da omogućava da manje savezne države imaju uticaj na ishod izbora, dok protivnici kritikuju mogućnost da kandidat sa više glasova na nivou cele zemlje izgubi izbore.
Kroz istoriju, postojale su brojne inicijative za promenu izbornog sistema, ali za sada većina saveznih država podržava postojeći sistem elektorskog koledža. Očekuje se da će izbori 5. novembra doneti novog predsednika SAD, čije će mandat trajati četiri godine.
