Evropske berze doživele su značajan pad u jutarnjim satima, usled uznemirenosti investitora izazvane odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carine na uvoz iz Kine, Kanade i Meksika. Ova odluka, koja je doneta tokom vikenda, izazvala je strahovanja o mogućim posledicama po globalnu ekonomiju, a posebno po evropske ekonomije koje su duboko isprepletene sa trgovinskom politikom Sjedinjenih Američkih Država.
Nemački DAX indeks zabeležio je pad od dva procenta na otvaranju, dok je francuski CAC 40 indeks pao za 1,9 procenata. Španski IBEX izgubio je 1,7 procenata, dok je italijanski FTSE MIB zabeležio pad od 1,4 procenta. Naim Aslam, glavni investicioni direktor u firmi „Zaji Capital Markets“, istakao je da investitori očekuju povećanu neizvesnost u globalnoj trgovini i ekonomskoj stabilnosti. On je objasnio da su ovi padovi vođeni nervozom investitora zbog šireg uticaja carina na globalnu ekonomiju.
Slična situacija se odvijala i na američkom tržištu. Volstrit se pripremao za dramatičan pad na otvaranju, sa očekivanjima da će industrijski prosek Dow Jones pasti za oko jedan procenat. Tehnološki Nasdaq, koji je često podložniji promenama, pao je za čak 1,8 procenata na tržištu fjučersa.
Pored toga, tržište nafte doživelo je porast cena, budući da trgovci strahuju od prekida snabdevanja zbog novih američkih taksi. Cena barela američke sirove nafte porasla je za dva procenta, dostigavši 74 dolara, dok je cena brent nafte, koja se koristi kao međunarodno merilo, porasla za 1,2 procenata, dostigavši 76,57 dolara.
Dolar je takođe ojačao, što je dovelo do slabljenja kanadskog dolara i meksičkog pezosa na najniže nivoe u više godina. Evro je dostigao najniži nivo u protekle dve godine, a švajcarski franak, koji se obično smatra sigurnim utočištem, pao je na najslabiji nivo od maja.
Kao rezultat ovih ekonomskih turbulencija, cene kriptovaluta su takođe zabeležile pad. Bitkoin, najveća kriptovaluta na svetu, dostigao je tronedeljni minimum, padajući na 95.730 dolara. Ethereum, koji je znatno manji, izgubio je gotovo 25 procenata u vrednosti od petka, što predstavlja najveći trodnevni gubitak od novembra 2022. godine, sa trenutnom vrednošću od 2.592 dolara.
Ove ekonomske promene i neizvesnosti ukazuju na veću krizu poverenja među investitorima. U vreme kada su globalni ekonomski tokovi sve više isprepleteni, svaka odluka jedne velike ekonomije kao što su Sjedinjene Američke Države može imati dalekosežne posledice na sve ostale. Mnogi analitičari upozoravaju da bi nastavak ovakvih praksi mogao dovesti do recesije ne samo u Americi, već i u Evropi i drugim delovima sveta.
Investitori se sada suočavaju s teškim odlukama, jer se čini da su pred njima izazovi koji mogu značajno uticati na njihove portfolije. S obzirom na to da se situacija brzo menja, mnogi se pitaju kako će se razvijati događaji u narednim nedeljama i mesecima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako vlade i centralne banke reaguju na trenutne ekonomske izazove. Moguće su različite strategije koje bi mogle biti usvojene kako bi se stabilizovalo tržište i umanjila panika među investitorima. U svakom slučaju, pred nama su turbulentna vremena koja će zahtevati pažljivo praćenje i analizu.
