Prirodni gas je juče na evropskoj berzi TTF dostigao najviši nivo u poslednje dve godine, a uzroci ovog poskupljenja su višestruki. Od 1. januara 2023. godine prestao je tranzit ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine, što je dodatno zakomplikovalo situaciju na tržištu. Hladno vreme je povećalo potražnju za plavim gorivom, dok su zalihe u skladištima znatno smanjene. Cena gasa za kupovinu unapred premašila je 54,5 evra po megavat-satu, što je otprilike 580 dolara za 1.000 kubnih metara.
Iako su cene gasa u Evropi na rekordnim nivoima, Srbija trenutno nije pogođena ovim poskupljenjem. Naime, Srbija ima povoljniju cenu gasa zahvaljujući aranžmanu koji su dogovorili predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, a koji traje do 31. maja. Prema ovom sporazumu, Srbija plaća oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, na osnovu naftne formule. Pregovori o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Moskvom su već počeli, ali se odvijaju u složenim okolnostima, s obzirom na to da je Vašington uveo sankcije „Naftnoj industriji Srbije“, zahtevajući izlazak ruskog kapitala iz ove kompanije.
Srbija se snabdeva plavim gorivom putem „Balkanskog toka“, koji je deo „Turskog toka“. Ovaj gasovod omogućava dopremanje ruskog gasa preko Bugarske do Srbije i Mađarske, povezujući i druge države EU sa ruskim gasom. Izgradnjom ovog gasovoda, Srbija je obezbedila energetsku sigurnost i postala tranzitna zemlja, što znači da više ne plaća taksu za tranzit, kao što je to bio slučaj kada je gas dolazio sa severa. Analize pokazuje da su isporuke ruskog gasa ovom rutom dostigle istorijski maksimum, naročito nakon što je Ukrajina obustavila tranzit.
Nakon odbijanja Kijeva da produži petogodišnji sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom, „Turski tok“ postao je jedini put za snabdevanje južne i jugoistočne Evrope ruskim gasom, zaobilazeći Ukrajinu. Preliminarne kalkulacije pokazuju da su isporuke preko ovog gasovoda u prvom mesecu 2023. godine premašile 50 miliona kubnih metara dnevno, što predstavlja povećanje od 27 odsto u odnosu na isti period 2022. godine. Ukupno, izvoz gasa dostigao je 1,57 milijardi kubnih metara u januaru, što je takođe značajno povećanje u poređenju sa prethodnom godinom. Gasovod ima godišnji kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara.
Izveštaji svetskih stručnjaka ukazuju na to da je evropsko tržište podložno nestabilnosti, a punjenje skladišta će biti značajno skuplje nego što se prvobitno očekivalo, s obzirom na to da su cene gasa trenutno 50 odsto više nego prošle godine. Takođe, očekuje se da će dalje poskupljenje usloviti veći uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu. Zvaničnici EU su već najavili da će povećati kupovinu američkog LNG-a, što će dodatno uticati na tržišne cene.
Pored toga, „Fajnenšel tajms“ je izneo informacije o razmatranju evropskih zvaničnika mogućnosti obnavljanja uvoza ruskog gasa u okviru potencijalnog sporazuma o rešavanju sukoba u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da prekid tranzita ruskog gasa ima za cilj smanjenje prihoda Moskve, dok su Slovačka i Mađarska optužile Kijev da je namerno izazvao energetsku krizu radi političke dobiti. U isto vreme, ruski zvaničnici su optužili Ukrajinu za pokušaje sabotaže energetskih veza.
Na kraju, situacija na evropskom tržištu gasa ostaje neizvesna i složena, sa mnogim faktorima koji utiču na cene i snabdevanje. Srbija, zahvaljujući povoljnim aranžmanima sa Rusijom, trenutno uživa stabilnost u snabdevanju, ali globalni trendovi i sankcije mogu doneti nove izazove u budućnosti.
