Cene nekretnina na Balkanu su i dalje u porastu, uprkos padu prometa i precenjenosti stanova. Prodavci se nadaju da će po trenutnim cenama uspeti prodati stanove kako bi vratili kredite, a očekuju da će pad kamata dovesti do novih kupaca.
Podaci Evrostata pokazuju da su cene stanova u Evropi porasle za 1,3% u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Na Balkanu, međutim, prodavci beleže značajniji rast cena, sa Bugarskom na čelu sa dvocifrenom stopom rasta od preko 15%, dok Hrvatska beleži rast od skoro 10%.
U Srbiji i Crnoj Gori, cene stanova su takođe u porastu, iako je došlo do manjeg usporavanja u trećem kvartalu ove godine. U Beogradu, broj prodatih stanova je porastao za 14%, a cene se kreću oko 2.130 evra u starogradnji i 2.128 evra u novogradnji.
Povratak kreditnih kupaca na tržište je doveo do rasta prodaje i vrednosti trgovine, sa 25% učešća kreditnih kupaca u kupoprodajama. Ipak, i pored rasta cena, kupovna moć nije porasla, što izaziva zabrinutost u vezi sa dostupnošću stanova za prosečne plateže.
U Crnoj Gori, cene stanova su porasle za 10% međugodišnje, sa prosečnom cenom kvadrata od 2.050 evra u Podgorici. Iako zvanični podaci pokazuju niže cene, nezvanične cene su bliže realnosti, sa porastom cena od čak 66% u poslednjih pet godina.
U Srbiji, prosečna cena stana je viša za 69% u poređenju sa 2019. godinom, sa najvećim rastom cena u Beogradu, Vojvodini i jugoistočnom delu zemlje. Ovakav trend rasta cena nekretnina postavlja pitanje o održivosti tržišta i dostupnosti stanova za prosečne građane.
Iako se očekuje da će pad kamata dovesti do povećanja broja kupaca, postavlja se pitanje da li će rast cena nekretnina na Balkanu nastaviti i u narednom periodu.
