Centralna izborna komisija nedavno je objavila da je prošle godine popisano 1.586.659 stanovnika na Kosovu i Metohiji, dok se na biračkom spisku nalazi 2.075.868 građana sa pravom glasa. Od ukupnog broja birača, 1.979.944 je na Kosovu, dok je u dijaspori 104.924 građana. Međutim, postoji razlika između broja popisanih i broja birača na spisku zbog nedostataka u ažuriranju biračkih spiskova, što otvara mogućnosti za manipulacije. Istoričar Aleksandar Gudžić ističe da su na biračkim spiskovima prisutni i mrtvi građani, kao i oni koji su se odrekli kosovskog državljanstva.
Gudžić je naveo primer iz prošlosti kada je na izborima u Mališevu za Hašima Tačija glasalo više od 100 odsto birača, što je pokazatelj sistematske manipulacije. Takođe, na prethodnim izborima na Kosovu i Metohiji, na biračkom spisku se našao čovek od 135 godina, kao i preko 1.000 građana starijih od 100 godina. U poslednjih deset godina, broj upisanih birača u Sjevernoj Mitrovici se smanjio za oko 40 posto, što ukazuje na potrebu za revizijom biračkih spiskova.
Ovi nedostaci u ažuriranju biračkih spiskova su zabrinjavajući jer otvaraju prostor za neregularnosti i manipulacije na izborima. Neophodno je da se pristupi temeljnoj reviziji spiskova kako bi se osigurala transparentnost i regularnost izbornog procesa. Centralna izborna komisija će nastaviti da radi na poboljšanju sistema popisivanja i ažuriranja biračkih spiskova kako bi se osigurala integritet i legitimitet izbornog procesa na Kosovu i Metohiji.
