Novi generator slika koji je predstavljen u ChatGPT-u izazvao je veliku pažnju zbog svojih ograničenja u vezi sa kreiranjem slika „seksi žena“. Dok veštačka inteligencija može da generiše slike „seksi muškaraca“, za žene ovo nije moguće zbog navodne „politike sadržaja“ koja se, kako se tvrdi, krši. Ova situacija dovela je do priznanja izvršnog direktora OpenAI-a, Sema Altmana, koji je potvrdio da je u pitanju „bag“.
Naime, korisnici su počeli da dele svoja iskustva sa novom funkcijom, a jedan od njih je na mreži X podelio svoju interakciju sa AI-jem. Kada je zatražio da generiše slike „seksi žene“ i „seksi muškarca“, veštačka inteligencija je pristala samo na kreiranje slike muškarca, uz objašnjenje da ne može da generiše sliku žene jer bi to kršilo politiku sadržaja. Ovaj odgovor izazvao je brojne reakcije i pitanja o logici iza ovakvih odluka.
Kada je korisnik tražio dodatna objašnjenja, ChatGPT je izložio stavove o objektifikaciji žena, ali se nije suočio sa sličnim problemom kada je reč o seksualizaciji muškaraca. AI je objasnio da se termin „seksi“ kada se odnosi na muškarce često interpretira u kontekstu samopouzdanja i stila, dok se kod žena taj termin mnogo lakše može shvatiti kao objektifikacija. Ova razlika dovodi do pitanja o tome kako se pristupa različitim polovima u kontekstu seksualizacije.
Sem Altman je, nakon što je primetio ovu situaciju, odgovorio na društvenim mrežama da je u pitanju greška koja će biti ispravljena. „To je bag, trebalo bi da bude dozvoljeno, sredićemo to“, napisao je Altman, dodajući da „frajer izgleda odlično“. Njegove izjave dolaze u trenutku kada je nova funkcija predstavljena kao revolucionarna tehnologija koja će omogućiti ljudima da kreiraju neverovatne umetničke sadržaje, ali i potencijalno uvredljive.
Međutim, nova funkcija ChatGPT-a dolazi s brojnim ograničenjima u vezi sa sadržajem koji može da generiše. Na primer, generator ne dozvoljava kreiranje slika pravih ljudi, posebno u situacijama koje uključuju nagotinu ili eksplicitno nasilje. Takođe, javne ličnosti će imati mogućnost da zabrane korišćenje svog lika u okviru ove funkcije, što dodatno naglašava potrebu za etičkim razmatranjima u korišćenju veštačke inteligencije.
U kontekstu ovih događaja, važno je razmotriti kako tehnologija utiče na percepciju polova i kako se društvo nosi sa pitanjima objektifikacije. Iako je veštačka inteligencija alat koji može pružiti različite kreativne mogućnosti, način na koji se koriste ti alati može odražavati šire društvene stavove i norme. Na primer, odbijanje generisanja slika „seksi žena“ može se smatrati pokušajem da se zaštite žene od seksualizacije i objektifikacije, ali istovremeno postavlja pitanje o tome da li se muškarci takođe suočavaju sa sličnim problemima u društvenim normama.
Kako se tehnologija razvija, tako se i naši stavovi prema njoj moraju prilagođavati. Pitanja poput ovih naglašavaju potrebu za većim razumevanjem i dijalogom o etici u veštačkoj inteligenciji. Kako se granice između umetnosti, tehnologije i društvenih normi pomeraju, važno je postaviti pitanja o tome kako želimo da oblikujemo budućnost ovih alata i kako će oni uticati na naše društvo.
U zaključku, situacija sa ChatGPT-ovim generatorom slika ukazuje na izazove koje veštačka inteligencija donosi kada je reč o pitanjima polne objektifikacije i seksualizacije. Dok se tehnologija razvija, važno je ostati svestan ovih problema i raditi na pronalaženju ravnoteže između kreativnosti i etičkih standarda.
