Ministar kulture Nikola Selaković istaknuo je važnost ćirilice kao jedne od najbitnijih karakteristika srpskog kulturnog bića. On je istakao da je potrebno čuvati i negovati srpski jezik i ćirilicu jer ako to ne čuvamo, niko drugi to neće učiniti.

Selaković je naglasio da je očuvanje ćirilice važno s obzirom na trenutno vreme dekadencije duhovne i kulturne. On je pohvalio inicijativu Bajine Bašte koja je prva podigla glas za zaštitu i negovanje ćirilice, te istaknuo važnost organizacije manifestacija koje promovišu i štite ovu pismenost.

Govoreći o počecima opismenjavanja srpskog naroda, Selaković je istaknuo da je ćiriličko pismo bilo ključno za pismenost naših predaka te da bi gubitak ćirilice značio gubitak veze sa našom istorijom i precima.

Na svečanom otvaranju manifestacije, predsednica opštine Bajina Bašta Vesna Đurić uručila je Nikoli Selakoviću zahvalnicu za podršku Ministarstva kulture u aktivnostima očuvanja ćirilice u ovoj lokalnoj samoupravi.

Ćirilica je jedno od svetih srpskih obeležja

Ćirilica je jedno od najpročitanih pisama na svetu sa blizu 1,3 milijarde korisnika i 18 biliona redaka teksta. Ova abeceda takođe predstavlja prvo slovensko pismo i jedno je od svetih obeležja srpskog kulturnog nasleđa. Mnogi umetnici i književnici koriste ćirilicu za stvaranje umetnosti i izražavanje svojih misli.

Važno je naglasiti da ćirilica predstavlja zajedničko blago svih naroda koji je koriste i sačuvali su je pripadnici više od 20 nacija širom sveta.

Kod nas se ćirilično pismo prvi put pominje u 9. veku

U Srbiji se ćirilično pismo prvi put pominje u 9. veku, a zvanično se koristi od 1818. godine. Srpska ćirilica ima 30 slova i broji se među najstarije i najlepše svetske alfabete.

Nažalost, sve manje ljudi koristi ćirilicu u svakodnevnom životu, što dovodi do njene postepene degradacije. Zbog toga je važno podsticati upotrebu ovog pisma i podizati svest o njenoj važnosti za srpsku kulturu i identitet.

Različita mišljenja o statusu ćirilice u savremenom društvu

Političari, umetnici i javne ličnosti imaju različite stavove o statusu ćirilice u savremenom društvu. Dok jedni smatraju da je ćirilica neophodna za očuvanje tradicije i nacionalnog identiteta, drugi je vide kao zastarelu formu pisma koja nije prilagođena modernim tehnologijama i potrebama društva.

Ipak, većina stručnjaka se slaže da je ćirilica deo naše kulture i da je važno sačuvati je za buduće generacije. Kroz obrazovne programe, kulturne manifestacije i medijske kampanje moguće je podstaći interesovanje za ovo pismo i očuvati ga od zaborava.

Uloga Ministarstva kulture u promociji ćirilice

Ministarstvo kulture ima ključnu ulogu u promociji i zaštiti ćirilice. Kroz različite programe i projekte Ministarstvo podstiče upotrebu ćirilice, organizuje manifestacije posvećene ovom pismu i sarađuje sa lokalnim zajednicama kako bi očuvalo kulturno nasleđe i identitet svih građana.

Kroz saradnju sa lokalnim samoupravama, organizacijama civilnog društva i medijima Ministarstvo kulture radi na podizanju svesti o važnosti ćirilice i njenom mestu u savremenom društvu. Takođe, Ministarstvo podržava istraživanja i projekte vezane za ćirilicu kako bi unapredilo njen status i popularnost među građanima.

Zaključak

U današnjem digitalnom dobu važno je sačuvati tradicionalne vrednosti i identitet svog naroda. Ćirilica predstavlja deo srpske kulturne baštine koji treba negovati i štititi od zaborava. Kroz zajedničke napore državnih institucija, lokalnih zajednica i građana moguće je očuvati i promovisati ćirilicu kao važan deo naše kulture i identiteta.