Film „Čitulja za Eskobara“ inspirisan je istinitim događajem iz 1993. godine kada su dvojica Beograđana platili čitulju ubijenom kolumbijskom narko bosu Pablu Eskobaru. Reditelj filma, Milorad Milinković, odlučio je da snimi crnu komediju o srpskom podzemlju u kojoj krimos Gandi ubija srpskog Eskobara, dok dva narkomana i neradnika, Deki i Baki, daju čitulju pravom narko bosu.

Produkcija je pred premijeru filma 13. marta 2008. godine, tražila momke koji su se na ovaj način oprostili od Eskobara. Tek tada je otkriveno da su to bili Dejan Jelovčić Jelovac i Davor Obradović.

Dejan Jelovčić Jelovac je ispričao da su tog dana sedeli u Čumićevom sokačetu, čitajući vest o ubistvu Eskobara. Odlučili su da mu daju čitulju i otišli u list „Politika“ gde su objasnili svoju nameru. Nisu bili sigurni kako je tačno glasila čitulja, ali se prisećaju da je bila šaljiva.

Jelovčić je potvrdio da su bili na premijeri filma, i izrazio zadovoljstvo što su ljudi prepoznali element dokumentarizma u filmu, koji je zapravo komedija sa elementima melodrame.

U filmu „Čitulja za Eskobara“ glavne uloge igraju Vojin Ćetković, Tamara Garbajs, Zijah Sokolović, Boris Milivojević, Miloš Samolov i Seka Sablić.

Ovaj film nas podseća na mnoge tragikomične epizode iz stvarnog života, često inspirisane bizarnim i neobičnim događajima. Baš kao što su dvojica Beograđana ispratili Eskobara sa čituljom, tako je i ovaj film postao deo srpske kulturne scene, prepoznatljiv po svojoj autentičnosti i humornom prikazu stvarnih situacija. Milorad Milinković je uspeo da prevede ovu bizarnu priču u zanimljivu filmsku formu koja će ostati upamćena kao jedna od onih koje nas teraju da se osmehnemo nad našom sopstvenom kreativnošću i čudnim idejama.

„Čitulja za Eskobara“ je samo jedan od primera koliko maštovitosti i originalnosti mogu biti prisutni u srpskom filmskom stvaralaštvu. Inspirisan istinitim događajem, ovaj film nam pokazuje da čak i najmračnije teme mogu biti ispričane na duhovit i zanimljiv način, što je uvek osvežavajuće u filmskom svetu.

Nadamo se da će ovakvi filmovi i dalje biti deo srpske kinematografije i da će nam doneti još mnogo neobičnih priča koje nas teraju da se zapitamo, smejemo i razmišljamo o svetu oko nas. Kroz ovaj film, Milorad Milinković nas podseća na to da je umetnost sposobna da transformiše stvarnost i da je često neobičnost u njoj ono što nas najviše privlači i ostavlja snažan utisak.