Nevladina organizacija Condrik Tenerife je nedavno objavila izvanredan snimak odraslog „crnog morskog đavola“, poznate dubokomorske udičarke, koja je primećena usred dana, skoro na površini, samo dva kilometra od obale Tenerifa. Ova informacija je preneta na španskom sajtu 20minutos.es.
Ova retka vrsta ribe, koja nosi naučni naziv Melanocetus johnsonii, primećena je 26. januara blizu obale Plaja San Huan, u opštini Gia de Isora na Tenerifima. Morska biologičarka Laja Valor je za špansku agenciju EFE izjavila da su do sada samo larve ili mrtvi odrasli primerci ove vrste viđeni tako blizu površine.
Valor je opisala trenutak kada su prvi put uočili ribu: „Videli smo ga kada smo se već vraćali u luku. Prošli smo pored njega i videla sam nešto crno što nije ličilo na plastiku ili nešto slično, činilo mi se čudno. Nakon što smo ga ugledali, proveli smo par sati sa njim.“ Nažalost, dodala je da riba „nije bila u dobrom stanju“ i da je ubrzo uginula. Istraživači nisu mogli da utvrde tačan uzrok njene smrti.
Nakon potvrde da je riba umrla, Valor je navela da su je istraživači odneli u Muzej prirode i arheologije (Muna) u gradu Santa Kruz de Tenerife. Organizacija je takođe istakla mogućnost da je riba isplivala tako blizu površine zbog neke bolesti, jakih struja ili bekstva od predatora.
Melanocetus johnsonii pripada porodici „crnih morskih đavola“ (Melanocetidae), što na grčkom znači „crno veliko morsko stvorenje“. Ova vrsta ribe poznata je po svojim karakteristikama, uključujući velike oči i izduženi oblik tela. Pored naučnog naziva, ribu poznajemo i pod domaćim nazivima kao što su grbava riba pecač, grbava udičarka, grbavi crni morski đavo i Džonsonova riba pecač, po britanskom naučniku Džejmsu Džonsonu, koji je prvi primerak ove vrste otkrio 1863. godine na Madeiri.
Ova vrsta ribe je poznata po svom misterioznom načinu života, jer živi na velikim dubinama, gde je svetlost vrlo slaba. Zbog toga je veoma retko viđena na površini, što čini ovaj događaj posebno značajnim. Specifična staništa ove ribe obično su u dubinama između 200 i 2000 metara, gde se kreće i hrani se uglavnom na manjim ribama i drugim morskim organizmima.
Riba je poznata po svojoj sposobnosti da koristi bioluminiscenciju kako bi privukla plijen. Ova sposobnost je rezultat specijalizovanih svetlosnih organa koji se nalaze na njenom telu, što joj omogućava da se maskira u tamnim dubinama okeana. Takođe, njena jedinstvena anatomija i fiziologija omogućavaju joj da preživi u ekstremnim uslovima dubokog mora.
Događaj kada je odrasli crni morski đavo primećen na površini Tenerifa može biti znak promene u okolini i staništu ovih riba. Naučnici su zabrinuti zbog mogućih uticaja ljudskih aktivnosti na njihove staništa, kao što su zagađenje mora, klimatske promene i gubitak staništa. Ova vrsta ribe je samo jedan od mnogih primera kako ljudske aktivnosti mogu uticati na morski ekosistem.
U svetlu ovog incidenta, važno je naglasiti potrebu za očuvanjem morskog života i istraživanjem dubokomorskih ekosistema. Istraživači i naučnici nastavljaju da proučavaju i dokumentuju ovakve događaje kako bi stekli bolje razumevanje o tome kako se morski organizmi ponašaju i reaguju na promene u svom okruženju.
Ova retka pojava podseća nas na to koliko je važno čuvati naše okeane i morske resurse, kako bismo očuvali biodiverzitet i osigurali zdravlje morskih ekosistema za buduće generacije.
