Crnogorski studenti, koji su se okupili u Podgorici, izrazili su svoje nezadovoljstvo zahtevima za smene ključnih figura u bezbednosnom sektoru, a povod za protest su tragični događaji koji su se odigrali na Cetinju, gde je tokom masakra poginulo trinaestoro ljudi. U pokušaju da privuku pažnju premijera Milojka Spajića, studenti su odlučili da svoje zahteve iznesu na japanskom jeziku, verujući da će tako biti bolje razumeti. Ironično, ova odluka odražava frustraciju studenata prema trenutnoj političkoj situaciji i nedovoljnoj reakciji vlasti na ozbiljne probleme u društvu.
Naime, studenti su zatražili smenu ministra unutrašnjih poslova Crne Gore, Danila Šaranovića, kao i potpredsednika vlade za odbranu i sigurnost, Alekse Bečića. Oni smatraju da su ovi zvaničnici politički odgovorni za masakr, te traže hitne promene u upravljanju bezbednosnim sektorom. U sklopu protesta, članovi neformalne studentske grupe „Kamo sjutra?“ organizovali su blokade raskrsnica i javne skupove, kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve i ukazali na ozbiljnost situacije.
Itana Dragojević, jedna od članica organizacije, izjavila je: „Pošto naš premijer očigledno nije dobro razumeo zahteve na crnogorskom, srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku, večeras ćemo ih ponoviti na njegovom maternjem – japanskom.“ Ova izjava je samo dodatno naglasila osećaj besa i frustracije među studentima, koji smatraju da vlasti ne reaguju na adekvatan način na njihove zahteve.
Premijer Spajić, koji je živeo i radio u Japanu, ima sposobnost da govori japanski jezik, što je i bila motivacija za ovu neobičnu odluku studenata. Njihova namera bila je da ukažu na to da se njihovi zahtevi često ignoriraju, te su se nadali da bi korišćenje jezika koji premijer govori moglo doneti rezultate.
Protesti su se nastavili nekoliko nedelja, a studenti su organizovali razne aktivnosti kako bi podigli svest o važnosti svojih zahteva. U medijima su se pojavili izveštaji o tome kako je policija reagovala na proteste, a mnogi su izrazili zabrinutost zbog načina na koji vlasti upravljaju situacijom.
U međuvremenu, istražiteljima je postavljeno pitanje o napretku istrage u vezi s masakrom na Cetinju. Policija je nakon više od mesec dana od događaja konačno dala izjavu, ali su mnogi smatrali da je reakcija previše spora i nedovoljno transparentna. Studenti su, stoga, dodatno pojačali svoje zahteve za odgovornost i transparentnost u radu bezbednosnih institucija.
Studenti su se složili da je važno nastaviti borbu za pravdu i reforme u bezbednosnom sektoru, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Njihov protest na japanskom jeziku postao je simbol otpora prema trenutnoj vlasti i način da privuku pažnju na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze.
U zaključku, protesti crnogorskih studenata predstavljaju snažnu poruku vlastima da je potrebno preuzeti odgovornost za svoje postupke i obezbediti sigurnost građanima. Korišćenje japanskog jezika kao sredstva komunikacije nije samo ironično, već i simbolično, predstavljajući očaj i frustraciju mladih koji traže promene u društvu. Ova situacija osvetljava šire probleme u Crnoj Gori, gde se oseća potreba za reformom u mnogim aspektima društvenog i političkog života.
