Svaki peti građanin Srbije alergičan je na polen ambrozije. Iako cvetanje te biljke dostiže vrhunac od sredine avgusta, mnogi pacijenti se već žale na simptome, curenje iz nosa, kijavicu, svrab očiju, gušenje. Ove godine cvetanje ambrozije je poranilo zbog vremenskih prilika i visokih temperatura.

Dok se mnogi raduju avgustu, kada koriste godišnji odmor, ljudi alergični na ambroziju nerado dočekuju taj mesec.

„Pacijenti se suočavaju sa konstantnim suzenjem očiju, problemima sa nosem, grlom, svrabom očiju, kože, otežanim disanjima, astmatičnim napadima. Pacijenti koji su jednom doživeli simptome alergije na ambroziju su u konstantnom strahu da će im se tim simptomi ponovo pojaviti što se uglavnom i dešava i da će se simptomi još pogoršati što je takođe isto moguće“, kaže Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“.

Ranije je ambrozija najviše bila prisutna u Vojvodini, ali se korov proširio ka centralnoj Srbiji, kažu u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Dodaju da je najveća koncentracija polena ambrozije zabeležena u Valjevu, a merne stanice u Beogradu takođe beleže povećanje.

„Njene vrednosti, poredeći sa istim periodom prošle godine, su u porastu. Šta to znači? Ako je prošle godine u toj nedelji bilo desetak polenovih zrna po metru kubnom u vazduha za čitavu nedelju, ove godine je na Novom Beogradu 69 polenovih zrna, na Čukarici oko 49 za istu nedelju. To je pokazatelj da se ovaj korov invazivno širi“, navela je Mirjana Mitrović iz Agencija za zaštitu životne sredine.

Mnogi građani ne znaju kako ambrozija izgleda, ali oni koji znaju mogu da je uoče gotovo na svakoj neuređenoj zelenoj površini. Gradu Beograd tvrdi da se radi na suzbijanju korova.

„Grad Beograd preko JKP Zelenilo-Beograd, koje u svojoj nadležnosti ima uređene zelene površine na teritoriji 10 centralno-gradskih opština, i na tim površinama, između ostalog, vrši suzbijanje korovske biljke ambrozije redovnim košenjem zelenih površina. Hemijski tretman se primenjuje na neuređenom gradskom zemljištu kao i pored puteva, pruga, na parkinzima i drugim površinama gde primena tretmana neće štetno delovati na ljude“, navode u Gradu.

Nije retkost da ambrozija i povrh košenja ipak uspe da izraste. Ova korovska biljka zadaje muke mnogim građanima, a njen polen može da putuje i sto kilometara.

Stručnjaci upozoravaju da period intenzivnog cvetanja ambrozije tek predstoji. Dok se ovaj problem sistemski ne bude rešio, petina stanovništva koja pati od alergije i dalje će morati da se muči sa simptomima svakoga leta.

Milan Senić iz Zavoda za biocide navodi da je cvetanje ambrozije poranilo zbog vremenskih uslova.

„Što su temperature vazduha više, a relativna vlažnost niža, to će cvetanje da porani. U našim uslovima u Beogradu imali smo koncentracije polena već na početku avgusta“, pojasnio je on.

Dodaje da se moraju primenjivati sistemske mere za suzbijanje ambrozije.

„U suzbijanje ambrozije moraju da budu uključeni svi. Na teritoriji Beograda od 2022. godine nije rađeno hemijsko tretiranje ambrozije na neuređenim površinama. Suzbijanje je rađeno samo košenjem. Ove godine, 2024. godine, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, Zavod za biocide se uključio i radi hemijski tretman suzbijanja ambrozije na neuređenim površinama. Nastavićemo suzbijanje i tokom avgusta“, istakao je on.

Jedna od prednosti hemijskog tretiranja ambrozije, pojašnjava on, je što se tretmanom biljka uništava za tu sezonu, dok košenje mora da se obavlja nekoliko puta godišnje.

Kao savete za ublažavanje tegoba tokom perioda cvetanja ambrozije stručnjaci navode da je važno držati prozore zatvorene, ne izlaziti napolje po vetrovitom vremenu, ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, često se umivati, češće prati kosu, veš prati češće ali ga ne sušiti napolju, istresati posteljinu, skloniti se iz okruženja u kome raste uzročnik alergije i 10 do 15 dana pre povećanja koncentracije alergena u vazduhu početi sa terapijom.

Mitrovićeva je istakla da ambrozija invazivno napreduje ka delovima zemlje gde ranije nije bila prisutna. Ona se širi ka Beogradu, Požarevcu, Valjevu i centralnoj Srbiji, dok postoje planinski predeli iznad 500 metara nadmorske visine gde se korov još uvek nije dobro raširio, kao što su Zlatibor i Sokobanja koja je u zelenoj zoni. Tamo se polen nalazi u malim količinama.