Pojačane mere i kontrole u cilju suzbijanja ilegalnih prelazaka granice i krijumčarenja ljudi od jeseni prošle godine rezultirale su manjim prisustvom migranata duž subotičkih ulica i okolnih naselja. Načelnik Severnobačkog okruga Bojan Šoralov objasnio je da su od jula do danas privedene 78 osobe po Zakonu o strancima i 141 po Zakonu o graničnoj kontroli. Pojačane granične kontrole u saradnji sa „Fronteksom“ smanjile su prisustvo migranata u Srbiji za 70 odsto.
Policijska uprava u Subotici aktivno radi na hapšenju krijumčara, a nedavno su uhapšena dva krijumčara koji su prevozili osmoro migranata. Situacija u gradu je sada mirnija u poređenju sa prošlom jeseni, kada su se čuli rafali duž mađarske granice. Iako se migranti ređe viđaju na ulicama, podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da je od početka godine kroz Srbiju prošlo više od 40.000 ljudi.
Direktor Centra Radoš Đurović ističe da su većina migranata brža i koristi ilegalne rute zbog zatvaranja centara za prihvat. Migrantima se takođe povećava broj koji se kreću ka Mađarskoj duž srpsko-mađarske granice. Njihova kretanja su brža i rizičnija, a krijumčari ih drže u stanovima u gradovima, tzv. štekovima. Đurović smatra da otvaranje centara tamo gde je vidljiva migracija omogućava kontrolu, jer odlasci ljudi u EU preći će u ilegalne tokove.
Nemačka je najavila privremene kontrole na svim granicama radi sprečavanja migracija i političkih incidenata. Međutim, osobe kojima se odbije ulazak u Nemačku neće biti vraćene u Srbiju. Prema izveštaju Evropske agencije za azil, tražioci azila sa Balkana, posebno iz Albanije i Kosova, podneli su najviše zahteva za azil u EU. Stopa priznanja azila za albanske državljane ne prelazi tri odsto.
Đurović ističe da se stanovnici Kosova sve češće opredeljuju za azil zbog bezviznog režima. Albanija, sa dugogodišnjom velikom migracijom, sada usmerava migracije ka zemljama EU. Oni koji budu vraćeni u procesu readmisije često će biti poslati na Kosovo, dok će albanski državljani nastaviti da se usmeravaju ka EU.
