Fermentisana hrana dobija sve veću popularnost, a jedan proizvod je posebno istaknut – kefir. Ovaj fermentisani mlečni napitak, sa blago kiselim ukusom sličnim jogurtu, dobija sve više pažnje zbog svojih potencijalnih zdravstvenih benefita.

Kefir se pravi tako što se kefirna zrnca, koja sadrže dobre bakterije, ubace u mleko i ostave da fermentišu šećer u mleku poznat kao laktoza. Ove bakterije, poznate kao probiotici, mogu poboljšati zdravlje creva, što je potvrđeno brojnim studijama. Osim toga, žive bakterije kefira preživljavaju u našem digestivnom traktu i doprinose zdravlju creva i celokupnom organizmu.

Osim zdravstvenih benefita, kefir je takođe bogat proteinima i mastima, što može biti korisno za zdravlje srca i kostiju. Takođe, vraća mlečne proizvode u centar pažnje, nakon što su dugo vremena bili demonizovani.

Ipak, treba biti pažljiv sa konzumacijom kefira, posebno ako imate vrlo osetljiva creva. Preterana konzumacija proizvoda bogatih bakterijama može izazvati probavne probleme, pa je važno postepeno uvoditi kefir u ishranu. Takođe, važno je voditi računa o sterilnosti prilikom pripreme kefira kod kuće, kako biste izbegli unošenje štetnih bakterija u napitak.

Uz sve ove informacije, kefir može biti odličan dodatak ishrani, ali treba biti svestan svih potencijalnih benefita i potencijalnih rizika. U svakom slučaju, važno je eksperimentisati i testirati kako vam odgovara ovaj fermentisani napitak i u kojim količinama.