Ljudi su vekovima tragali za najvažnijim svetim predmetima iz Biblije, a među najpoznatijim je svakako „Kovčeg zaveta“. Ovaj legendarni artefakt predstavlja ukrašenu, pozlaćenu kutiju koja je, prema predanjima, izgrađena pre 3.000 godina od strane Izraelita kako bi čuvala kamenje sa ispisanim Deset Božijih zapovesti.
Biblijski izvori opisuju „Zavetni kovčeg“ kao veliku kutiju, otprilike veličine mornarskog kovčega iz 19. veka, napravljenu od drveta obloženog zlatom. Na vrhu se nalaze dva velika zlatna anđela, a nosila su se uz pomoć poluga koje su prolazile kroz prstenove sa strane kutije. Kovčeg zaveta povezan je sa brojnim čudima iz Starog zaveta. Na primer, govori se o tome kako je uklanjao prepreke i otrovne životinje s puta Izraelita tokom njihovog egzodusa. Kada su Izraeliti prešli reku Jordan u „Obećanu zemlju“, Biblija beleži da je reka prestala da teče čim su nosioci kovčega kročili u nju.
Jedna od najpoznatijih priča o kovčegu vezana je za opsadu Jerihona. Veruje se da su Izraeliti nosili kovčeg oko grada tokom sedam dana, svirajući trube, sve dok, na sedmi dan, zidovi grada nisu pali, omogućavajući im lako osvajanje. Međutim, sudbina Kovčega zaveta ostaje misterija. Tokom 597. i 586. godine pre Hrista, Vavilonsko carstvo je porazilo Izraelce, a kovčeg, koji je tada bio smešten u Hramu u Jerusalimu, nestao je iz istorije. Da li je uništen, zarobljen ili sakriven – to se ne zna.
Jedna od najpoznatijih teorija o mestu gde se Kovčeg trenutno nalazi jeste da je pre nego što su Vavilonci opustošili Jerusalim, prebačen u Etiopiju. Tamo se navodno čuva u crkvi Svete Marije u gradu Aksumu. Međutim, crkvene vlasti tvrde da samo jedan čovek, čuvar kovčega, sme da ga vidi, a nikada nije pružena mogućnost za autentifikaciju. Druga teorija sugeriše da je kovčeg sakriven u lavirintu prolaza ispod Prvog hrama u Jerusalimu pre nego što su Vavilonci uništili hram. Ipak, ni ova hipoteza ne može biti testirana, jer se na tom mestu danas nalazi Džamija Al-Aksa, koja je sveta za islam, što onemogućava bilo kakva arheološka istraživanja.
Iako postoje brojne tvrdnje i spekulacije o mestu gde se Kovčeg zaveta nalazi, najpoznatija potraga za njim dogodila se na velikom ekranu. U filmu „Lovci na izgubljeni kovčeg“ iz 1981. godine, avanturista Indijana Džons traga za kovčegom pre nego što to učine nacisti, koji žele da iskoriste njegovu moć za svetsku dominaciju.
Arheolog Fred Hiebert, član Nacionalnog geografskog društva, ističe kako su potrage za ovakvim biblijskim relikvijama uzbudljive, ali često završavaju neuspehom. Čak i ako postoji neki drevni objekat u Etiopiji koji bi mogao biti sličan Kovčegu, postavlja se pitanje kako bi se moglo potvrditi da je to baš taj iz Biblije. „Govorićemo o stvarima koje su na raskršću između mita i stvarnosti. Mislim da je divno imati priče kao što je ona o ‘Kovčegu zaveta’. Ali kao arheolog na terenu, ne verujem da možemo koristiti naučnu metodu da ih dokažemo ili opovrgemo“, rekao je Hiebert.
Uprkos brojnim teorijama i potragama, Kovčeg zaveta ostaje jedan od najznačajnijih i najmističnijih predmeta iz biblijske istorije, simbol vere i nade za mnoge ljude širom sveta. Bez obzira na to gde se nalazi, njegov značaj u religijskim tradicijama i kulturi ostaje neosporan. Potrage za njim će se sigurno nastaviti, a priče o njegovoj moći i simbolici će i dalje inspirisati generacije.
