Tokom svakog toplotnog talasa, građani Beograda i drugih većih gradova tvrde da su temperature u urbanim područjima znatno više nego što zvanično saopštava Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Građani često merenja temperature obavljaju sami, ali te podatke ne mogu uporediti sa zvaničnima. Direktor RHMZ-a, Jugoslav Nikolić, objašnjava da su temperature više u urbanim sredinama zbog asfaltnih površina, betonskih zgrada, saobraćaja i manjka zelenih površina, što stvara toplotna ostrva u gradovima.

Nikolić naglašava da su zvanični podaci relevantni samo ako se temperatura meri stručno u meteorološkim stanicama. Merenja van ovih stanica i u neadekvatnim uslovima nisu validna. Temperatura vazduha se meri na dva metra iznad zemlje u hladu, a toplotni kapacitet zidova i asfalta utiče na subjektivni osećaj temperature.

Prognostičarka Dragana Broćović ističe da se temperatura mora meriti po standardu Svetske meteorološke organizacije, sa posebnim naglaskom na merenje na travnatoj površini. Površina na kojoj se meri takođe utiče na razliku između zvanične i subjektivno izmerene temperature u gradovima.

U urbanim sredinama, kao što je Beograd, temperature mogu varirati do deset stepeni između različitih delova grada. Nikolić i Broćović ističu da se zvanični podaci, mereni po standardima, obezbeđuju uporedivost meteoroloških podataka i tačno predstavljaju stanje temperature u datom gradu.