Poslovna žena odbija da plati školarinu svojoj kćerki: da li je ulaganje u fakultet isplativo?

Imati fakultetsko obrazovanje postao je neophodan preduslov za ozbiljan i dobro plaćen posao širom sveta, pa i u Srbiji. Međutim, sa sve većim troškovima školovanja, mnogi roditelji se suočavaju sa pitanjem da li mogu da priušte fakultetsko obrazovanje svojoj deci.

Jedna poslovna žena, Andrea Mak, iz okoline Čikaga, zaradila je prošle godine preko 500.000 dolara, ali odbija da plati školarinu svojoj kćerki, studentkinji druge godine na Univerzitetu Ajova. Makova ističe da je ovu odluku donela iz razloga što želi da njena deca preuzmu odgovornost nad svojim obrazovanjem i finansijama.

Ona smatra da je važno podsticati nezavisnost i samostalnost kod dece, te da bi plaćanje fakulteta trebalo da bude njihova odgovornost. Makova je procenila da bi trošak od 800.000 dolara po detetu za četvorogodišnje studije mogao ugroziti porodičnu finansijsku sigurnost, te da bi taj novac mogla pametno uložiti na berzi.

U Srbiji, školarine na državnim fakultetima nisu tako visoke kao u SAD-u ili zapadnoj Evropi. Međutim, pitanje ulaganja u fakultet i povrata investicije je i dalje aktuelno. U Srbiji se sprovode programi za finansijsku pismenost među mladima, kako bi se bolje upravljalo novcem i investicijama u budućnosti.

Kroz priču poslovne žene Andreje Mak, postavlja se pitanje da li je ulaganje u fakultet zaista isplativo, kako finansijski, tako i u smislu ličnog razvoja i odgovornosti. Sve više roditelja razmatra alternativne načine finansiranja obrazovanja svoje dece, te se postavlja pitanje da li je tradicionalni model školovanja i dalje adekvatan u današnjem društvu.