U srcu mirnog Tumana, u svetilištu koje odiše duhovnom snagom i verom, održan je jedan poseban i dirljiv događaj koji je okupio veliki broj vernika. Presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog, održano 16. juna 2024. godine, predstavljalo je simboličan čin obnove veze sa svetiteljem i duhovne snage koju on simbolizuje. Arhijerejska liturgija ujutru je okupila vernu zajednicu koja je sa poštovanjem i ljubavlju pratila svaki trenutak svete ceremonije.

Nakon liturgije, mošti su obučene u novo ruho i svečano prenete do isposnice u kojoj je Sveti Zosim živeo i podvizavao se, podsećajući prisutne na njegovu predanost i duhovnu snagu. Ovaj događaj nije samo pokazatelj poštovanja prema svetitelju, već i svedočanstvo o dubokoj povezanosti vernika sa duhovnim nasleđem koje čuva ovaj svetitelj.

Vladika toplički Petar istakao je u svojoj besedi da je najveća vrednost koju narod može dati čovečanstvu upravo stvaranje svetitelja. Manastir Tumane, živući kroz svoje svetitelje, predstavlja primer prisustva Hrista među vernicima. Sveti Zosim Čudotvorac, pre šest vekova, je osvetio ovaj prostor i čitav kraj, nastavljajući da deluje i čini čudesa i danas.

Sveti manastir Tumane dragocen je duhovni centar koji je privukao desetine hiljada vernika iz svih krajeva da prisustvuju ovom svečanom događaju. Pored presvlačenja moštiju Svetog Zosima, vernici su imali priliku da se poklone moštima Svetog Jakova i Svetog Nektarija Eginskog, kao i čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice. Manastir Tumane, sa svojim svetiteljima i relikvijama, ostaje svetionik duhovne svetlosti i mesto nadahnuća za sve vernike.

U nedelji svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora, vernici su se okupili u molitvenoj atmosferi da se sete herojskog jedinstva Crkve u borbi protiv jeretičkih učenja. Neki su putovale izdaleka, poput hrabrih devojaka iz Pirota koje su došle da pomognu u lečenju bolesnika i restauraciji ikonostasa. Svaki prisutni odavao je poštovanje i posvećivao se molitvi u čast svetih otaca.

Centralna figura freske, jedan od sedam velikih anđela serafima, objašnjavao je najvažnije događaje u hrišćanskoj veri i postao simbol nade, vere i čuda za sve vernike. Na dan kasnije, istorija je zabeležila da je pre jednog veka u temelje sinagoge uzidana povelja potpisana od strane kralja Aleksandra i kraljice Marije, pokazujući duh zajedništva i poštovanja različitosti.

Sve ove događaje prate sazvežđa emocija i vere, od hrabrosti i dobrote do predanosti i ljubavi, koji pokreću zajednicu ka većoj duhovnosti. Episkopi, sveštenici i vernici trude se da očuvaju duhovnost svojih predaka i prenesu je na buduće generacije, čineći tako da sveti manastiri i hramovi budu mesta spokoja, molitve i blagoslova za sve vernike.