Danas se na Kosovu i Metohiji održavaju parlamentarni izbori u veoma napetoj atmosferi zbog zategnutih odnosa između Beograda i Prištine. Tri albanske liste vode žestoku borbu za prvo mesto, što može značajno uticati na šanse aktuelnog premijera Aljbina Kurtija. On se suočava sa kritikama iz Amerike, ali i sa kaznenim merama Evropske unije.
Birališta su otvorena jutros u sedam sati, a zatvaraju se večeras u 19 časova. Raseljeni Srbi su, u nadi da će doći do promena, krenuli iz Beograda kako bi ostvarili svoje pravo glasa. Igor Simić, funkcioner Srpske liste, glasao je u severnom delu Kosovske Mitrovice i izrazio želju da izborni dan prođe u miru.
Na ovim izborima, 28 lista se takmiči za 120 poslaničkih mesta, među kojima se šest lista bori za glasove Srba, koji imaju zagarantovana mesta u prištinskom parlamentu. Pravo glasa ima nešto više od dva miliona ljudi, uključujući 100.000 onih koji se nalaze van Kosova.
Kurtijevo „Samoopredeljenje“ može se suočiti sa smanjenim šansama zbog kritika Ričarda Grenela, američkog izaslanika za specijalne misije. Grenel je nazvao Kurtijeve tvrdnje o bliskosti sa Amerikom „apsolutnom laži“ i naveo da njegova vlada nije bila pouzdana tokom mandata Donalda Trampa, ali ni sada pod administracijom Džoa Bajdena. Grenel je takođe tvrdio da je pre pet godina uticao na pad Kurtijeve prve vlade, što dodatno komplikuje trenutnu situaciju.
Iako Evropska unija nije precizirala koji programi su pogođeni kaznenim merama, izvori sugerišu da je više od deset projekata, čija je vrednost najmanje 150 miliona evra, na udaru ograničenja. Kurtijevo „Samoopredeljenje“ je, prema izvorima, vodilo prljavu kampanju, što je rezultiralo kaznama od strane Izbornog panela za žalbe i predstavke zbog kršenja kodeksa ponašanja.
Prema poslednjim istraživanjima, „Samoopredeljenje“ i njihovi koalicioni partneri očekuju oko 40% glasova, što je smanjenje u odnosu na 50,2% osvojenih na prethodnim izborima 2021. godine. Osim „Samoopredeljenja“, najveće šanse za prvo mesto imaju DPK, čiji je osnivač Hašim Tači, kao i DSK, koju je predvodio Ibrahim Rugova.
Tri glavne stranke ostaju ključne opcije za birače, ali se očekuje da pobednik izbora neće biti nijedna pojedinačna partija. Formiranje nove vlade biće neophodno, a koalicija će biti ključna. Postoji mogućnost da nova vlada bude kratkog veka, a moguća su politička zastoja ili formiranje vlade širokog spektra koja bi se bavila dugogodišnjim ekonomskim i diplomatskim problemima.
Srpska lista, koja je do sada osvajala svih 10 mandata, pretrpela je promene u rukovodstvu, a čelo stranke je preuzeo Zlatan Elek. I dalje uživa podršku Srpske napredne stranke i zvaničnog Beograda. Druga lista, Srpska demokratija, predvođena Aleksandrom Arsenijevićem, poznata je po kontroverznim aktivnostima svog lidera. Aleksandar Jablanović, nekada jedan od najistaknutijih članova Srpske liste, takođe se takmiči.
Građanska inicijativa Narodna pravda pokušava da uđe u Skupštinu sa Nenadom Radosavljevićem i Radoicom Radomirovićem. Lista Za slobodu, pravdu i opstanak predvođena je Nenadom Rašićem, dok Srpski narodni pokret vodi Branimir Stojanović.
Od 28 lista, polovina predstavlja birače koji se ne izjašnjavaju kao Srbi ili Albanci. Osim što mogu glasati za jednu od lista, birači mogu dati direktne glasove kandidatima, birajući do 10 njih sa liste na koju su se opredelili.
Danas se na Kosovu i Metohiji odvija izuzetno važan politički događaj, koji može imati dalekosežne posledice po budućnost regiona. Birači su pozvani da iskoriste svoje pravo glasa i da se uključe u oblikovanje političke sudbine.
