Medjunarodni dan žena, koji se obeležava 8. marta, ove godine nosi slogan „Za sve žene i devojke: Prava. Jednakost. Osnaživanje“. Ovaj dan je posvećen priznanju doprinosa žena u različitim oblastima, uključujući nauku, politiku i sport, ali i podsećanju na važnost rodne ravnopravnosti i potrebe za pravednijim društvom. Slogan naglašava značaj stvaranja sveta u kojem sve žene i devojčice imaju jednake mogućnosti, dok se istovremeno ukazuje na to da se mnoge žene i dalje suočavaju sa nerazumljivošću, kao što su niže plate, rodna diskriminacija i porodično nasilje. Takođe, mnoge devojke imaju ograničen pristup obrazovanju, što dodatno otežava njihov položaj.
Ove godine proslava 8. marta takođe obeležava tri decenije od donošenja Pekinške deklaracije, usvojene 1995. godine, koja se fokusira na unapređenje jednakosti žena i mira u svetu. Ova deklaracija je najprogresivniji plan za prava žena i devojčica i transformisala je agendu o pravima žena, pružajući pravnu zaštitu, pristup uslugama i promene u društvenim normama.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine je proglasila 8. mart za praznik posvećen pravima žena, a prvi put je Dan žena obeležen u SAD 28. februara 1909. godine. Organizatorka manifestacije bila je Socijalistička partija SAD, a idejna tvorica Tereza Malkiel, koja se zalagala za ravnopravnost žena. U to vreme, aktivistkinje su se nazivale sufražetkinjama, a njihova borba fokusirala se na pravo glasa.
Iako su sufražetkinje često bile predmet podsmeha, njihova uloga postala je ključna tokom Prvog svetskog rata, kada su žene u Ujedinjenom Kraljevstvu dobile delimično pravo glasa 1918. godine, a deset godina kasnije i opšte pravo glasa. U SAD, opšte pravo glasa za oba pola uvedeno je 1920. godine.
Međunarodni dan žena se redovno obeležava od 1911. godine, kada je na Međunarodnoj konferenciji socijalista u Kopenhagenu predloženo da se ovaj dan proslavlja svake godine. Tada su delegati iz 17 zemalja usvojili predlog o potrebi za jednakim političkim pravima, uključujući pravo glasa. Prvi put, Dan žena obeležen je 19. marta 1911. godine, posebno u centralnoj Evropi, a značajne manifestacije održane su u Austrougarskoj.
U Nemačkoj je 8. mart postao zvaničan datum obeležavanja Dana žena 1914. godine, dok je u Rusiji prvi put obeležen 1913. godine. Izbor 8. marta kao konačno usvojenog datuma povezuje se sa protestom tekstilnih radnica u Njujorku 1857. godine, kao i štrajkom tekstilnih radnica u Petrogradu 1917. godine, koji je bio jedan od okidača Februarske revolucije.
Aleksandra Kolontaj je bila ključni inicijator prihvatanja 8. marta kao Dana žena u Sovjetskoj Rusiji, a 1965. godine je ovaj dan postao neradan. Zemlje koje su usvojile sovjetski model, uključujući one iz Istočnog bloka, takođe su prihvatile obeležavanje ovog datuma. Do kasnih šezdesetih, Dan žena se doživljavao kao ideološka manifestacija, ali je feministički pokret na Zapadu kasnije usvojio ovaj datum kao Dan žena.
U Srbiji, Dan žena je prvi put obeležen 1914. godine, a nakon 1945. godine postao je zvanični praznik u socijalističkoj Jugoslaviji. Ovaj dan se danas obeležava kao prilika za proslavu dostignuća žena, kao i za podsećanje na izazove sa kojima se suočavaju u borbi za svoja prava.
