U vreme Rimskog carstva, Sveti mučenik Emilijan hrabro je stao u odbranu hrišćanstva, iako je to značilo da će platiti svoj život. Car Julijan Odstupnik odlučio je da uništi hrišćanstvo, te je poslao izaslanika u grad Dorostol da pronađe i kazni hrišćane. Međutim, izaslanik nije pronašao nijednog hrišćanina, što je izazvalo njegovu radost, pa je organizovao veliko slavlje i žrtvoprinošenje idolima.

No, svetitelj Emilijan nije mogao da podnese idolopoklonička praznovanja, pa je u tajnosti uništavao idole po gradu. Kada je njegovo delo otkriveno, jedan nedužan seljak je uhvaćen kao osumnjičeni, ali je Emilijan preuzeo odgovornost kako bi spasio nevinog čoveka.

Emilijan je priznao svoje delo i odbio da izda svoje drugove vernike. Kada ga je sudija pitao ko ga je nagovorio da uništava idole, Emilijan je hrabro odgovorio da mu je to bila zapovest Božja i njegova duša koju mora slediti. Zbog svog dela, Emilijan je podvrgnut mučenju i na kraju je pogubljen u ognju, ostavljajući svoj zemaljski život u ime svoje vere.

Danas, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog mučenika Emilijana kao primer hrabrosti i vere. U mnogim hramovima širom Srbije, vernici se okupljaju kako bi se molili i slavili život ovog svetitelja, prateći njegov primer hrabrosti i posvećenosti oslanjajući se na veru u Boga. Sveti Emilijan ostaje simbol hrabrosti i odanosti Bogu, i inspiracija mnogima da nastave slediti njegove korake u svojoj veri.