Prepodobna Jevtimije Veliki, svetitelj iz 5. veka, danas je centralna figura proslava u pravoslavnoj crkvi. Njegov život i dela i dalje inspirišu vernike širom sveta, a posebno u Srbiji, gde se njegov praznik obeležava sa velikim poštovanjem. Rođen u jermenskom gradu Melitini, blizu reke Eufrat, Jevtimije je od malih nogu bio posvećen molitvi i tišini. Njegovi roditelji su bili plemeniti ljudi, što je verovatno uticalo na njegov duhovni razvoj.
Kao mladić, Jevtimije se zamonašio i prihvatio stroga monaška pravila, provodeći dane i noći u molitvi i tjelesnim naporima. Njegov duhovni put privukao je mnoge učenike koji su kasnije postali značajni svetitelji, uključujući Kiriaka Otšeljnika, Savu Osvećenog i Teoktista. Jevtimije je bio poznat kao čudotvorac, izgonio je demone, lečio teške bolesti i umnožavao hleb. Njegova sposobnost proricanja takođe je bila poznata, a njegovi saveti o radu i trudu ostavili su dubok utisak na njegove sledbenike.
Jedan od njegovih najpoznatijih izreka bio je: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud.“ Ovim je podsticao vernike da cene rad i trud, naglašavajući važnost samostalnosti i zajedništva. Takođe, savetovao je monasima da ne menjaju mesta često, jer „drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda“. Njegove misli o stabilnosti i postojanosti postale su temelj duhovnog života mnogih.
Evtimije je postao poznat kao svetac tokom svog života, a manastir blizu njegove pećine privlačio je mnoge monahe i vernike. Značajno je da je njegova poslednja zapovest bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena, kako bi svako ko prolazi mogao naći mir i utočište. Umro je 473. godine, a njegovoj sahrani prisustvovao je jerusalimski patrijarh Anastasije. Prema predanju, patrijarh je morao da čeka ceo dan dok su vernici celivali svetitelja, a opelo je završeno tek uveče.
Nakon njegove smrti, pojavila su se mnoga predanja o njegovim čudima. Sedmog dana nakon smrti, prikazao se svom učeniku Domentijanu, svetao i radostan, potvrđujući svoju ulogu „sina svetlosti“. Njegov život posvećen drugima i učenju o pružanju pomoći slabima i nesrećnima ostavio je dubok trag. Zbog toga se Prepodobni Jevtimije Veliki i danas smatra zaštitnikom onih koji su u nevolji.
Na današnji dan, vernici su podsećeni na važnost dobrote prema drugima. Smatra se grehom oterati prosjaka sa praga ili odbiti pomoć onima kojima je potrebna. Narod veruje da će svako ko to učini uvrediti Prepodobnog Jevtimija Velikog, što može dovesti do prokletstva i neblagoslovenog života. Ova tradicija naglašava značaj zajedništva i saosećanja u pravoslavnoj kulturi.
Crkva i njeni vernici danas se okupljaju u manastirima i crkvama da proslave život i dela ovog velikog svetitelja. Mnoge liturgije i molitve su organizovane kako bi se odala počast Jevtimiju Velikom, a vernici dolaze da se pomole i traže njegov blagoslov. Ove proslave, osim duhovnog aspekta, imaju i kulturno značenje, jer okupljaju ljude različitih generacija i pozadina, podsećajući ih na važnost zajedništva i tradicije.
Prepodobni Jevtimije Veliki ostaje simbol svetlosti, nade i pomoći u nevolji. Njegova poruka o važnosti truda, dobrote i posvećenosti drugima nadahnjuje mnoge i danas, čineći ga večitim svetiteljem i zaštitnikom svih onih koji traže svetlost na svom putu. Proslava ovog praznika podseća vernike na vrednost ljubavi prema bližnjem i važnost pružanja ruke pomoći onima kojima je najpotrebnije.
