Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obeležava Sveta Tri Jerarha, koji su simboli jedinstva i duhovnosti u Hrišćanskoj tradiciji. Ovaj praznik se posvećuje uspomeni na Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog, tri istaknuta svetitelja koji su imali značajan uticaj na razvoj hrišćanske teologije i duhovnosti. Praznik svetih jerarha se obeležava u veselju, miru i slozi, a tradicija nalaže da se na ovaj dan zasviraju frule i da se vernici vesele.
Prema narodnim običajima, tokom praznika se preporučuje da se iz kuće čuje muzika, dok je rigorozno zabranjeno obavljanje težih fizičkih poslova, kao i bilo kakvi poslovi vezani za vodu, posebno pranje veša. Ova pravila su uspostavljena kako bi se očuvala duhovna čistoća praznika i obezbedilo blagostanje tokom godine.
Verovanja vezana za Sveta Tri Jerarha uključuju i meteorološke prognoze. Naime, vetrovi koji duvaju na ovaj dan se tumače kao naznake vremena koje će vladati tokom godine. Južni vetar se smatra znakom dobrih godina i bogatstva, dok severni donosi hladno vreme i lošu godinu. Istočni vetar najavljuje nestašice, dok zapadni donosi obilje ribe i mleka. Ako vetra nema, narod veruje da je to znak bogate godine.
Istorijski, praznik potiče iz vremena cara Aleksija Komnena, kada su se među učenim ljudima u Carigradu javljale nesuglasice oko toga koji od trojice svetitelja je najveći. Neki su smatrali da je to Vasilije Veliki zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi su se priklanjali Jovan Zlatoustom zbog njegove rečitosti i jasnoće u propovedanju, dok su treći isticali Grigorija Bogoslova zbog njegove duboke teološke misli. Ova nesuglasica dovela je do podele među pristalicama, koji su se delili na Vasilijane, Grigorijane i Jovanite.
Međutim, svi trojica svetitelja su se javi u snu episkopu Ehvatijskom, poručivši mu da su oni jedno u Bogu i da ne postoji ni prvi ni drugi ni treći među njima. Ova objava dovela je do uspostavljanja zajedničkog praznika, čime je okončana podela i sporenja među vernicima. Tako je ustanovljen praznik Sveta Tri Jerarha, koji se danas slavi po novom, odnosno 30. januara po Julijanskom kalendaru. Svaki od svetitelja takođe ima svoj poseban dan u crkvenom kalendaru.
U našem narodu, Sveta Tri Jerarha se posebno obeležava kao esnafska slava metalaca, dok pravoslavni Grci ovaj praznik smatraju ne samo crkvenim, već i nacionalnim i školskim praznikom. Ova višeslojnost praznika ukazuje na njegov značaj i ulogu u očuvanju tradicija unutar pravoslavne zajednice.
Obeležavanje ovog praznika donosi sa sobom i duh zajedništva među vernicima, a mnogi se okupljaju u crkvama kako bi zajedno proslavili ovaj značajan dan. U svečanom tonu, vernici se mole, pevaju i učestvuju u liturgiji, a sve to doprinosi očuvanju identiteta i tradicija srpske pravoslavne zajednice.
Na ovaj način, Sveta Tri Jerarha ne predstavlja samo religiozni događaj, već i priliku za okupljanje porodice i prijatelja, jačanje međusobnih odnosa i podsećanje na važnost zajedništva u životu svakog pojedinca. U vremenu kada su materijalne vrednosti često na prvom mestu, ovakav praznik podseća na duhovne vrednosti i značaj jedinstva u veri.
Kako vernici širom Srbije slave Sveta Tri Jerarha, ovaj dan ostaje urezan u sećanju kao simbol nade, ljubavi i zajedništva koje je potrebno svakom društvu. Obeležavanje praznika u veselju i miru podseća nas na važnost duhovnog života i očuvanja tradicija koje nas povezuju.
