U proteklom jutrošnjem izdanju emisije „Jutro na Blic“ diskutiralo se o kontroverznoj temi eutanazije. Eutanazija je tema koja izaziva duboke etičke, pravne i društvene rasprave. Gosti emisije bili su Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, i Miloš Stojković, verski analitičar.

Savo Pilipović izneo je svoje mišljenje o eutanaziji ističući da ljudi najveći strah imaju od agonije pred samu smrt. On je izrazio kajanje što nije omogućio eutanaziju svom bratu kada je ovaj bio veoma bolestan. Pilipović je naglasio da je bio verna osoba kada se razboleo, ali je sada žestoko za uvođenje eutanazije i pozvao na otvorenu debatu o ovoj temi.

Verski analitičar Miloš Stojković je izneo svoj stav o eutanaziji, suprotan stavu Pilipovića. On je istakao da religija i moralni principi ne dozvoljavaju takav postupak te da je život svetinja koja se ne sme prekidati. Stojković je naglasio da se može pružiti nega i podrška pacijentu u Terminalnoj fazi, ali da sam prekid života nije prihvatljiv.

U Srbiji, eutanazija nije legalizovana i nema konkretnih zakonskih regulativa koje bi omogućile ovaj postupak. Međutim, tema eutanazije je sve prisutnija u javnoj debati te postavlja pitanje da li će se zakon promeniti i da li će se uvesti mogućnost eutanazije u Srbiji.

Ovo nije prvi put da se eutanazija pominje u Srbiji. Rasprave se vode već godinama, ali do sada nisu donete konkretna rešenja. Postoje argumenti kako za tako i protiv eutanazije, što čini ovu temu veoma složenom i kontroverznom.

U mnogim državama širom sveta eutanazija je dozvoljena, ali je strogo regulisana. Postoje jasni uslovi pod kojima se može izvršiti eutanazija, kao što su terminalna bolest koja ne može biti lečena i pacijentov izričit zahtev za prekidom života. Ovo je osetljiva tema koja zahteva pažljivo razmatranje i donošenje preciznih zakonskih propisa.

Uprkos moralnim i verskim pitanjima, eutanazija se smatra pitanjem ljudskih prava i dostojanstva. Mnogi zagovornici eutanazije smatraju da svaki pojedinac ima pravo da odluči o svom životu i smrti, te da u određenim situacijama eutanazija može biti oslobođenje od nepodnošljivih patnji i agonije.

Sa druge strane, protivnici eutanazije ističu da je život neprocenjiva vrednost koja se ne sme prekidati. Oni tvrde da postoji mogućnost da se pruži adekvatna nega i podrška pacijentima u terminalnoj fazi, te da eutanazija nije jedini način da se pomogne bolesnim i patničkim osobama.

Debata o eutanaziji će se sigurno nastaviti kako u javnosti, tako i u zakonodavnom telu. Pitanje je da li će Srbija uvesti zakonske regulative o eutanaziji i pod kojim uslovima će se ovaj postupak dozvoliti.

U međuvremenu, pacijenti koji se bore sa teškim bolestima i nepodnošljivim patnjama ostaju bez jasnog odgovora na pitanje o eutanaziji. Njihova borba za dostojanstven kraj života ostaje veliki izazov za medicinsku zajednicu, pravne stručnjake i društvo u celini.

Dok se rasprave nastavljaju i stavovi se sukobljavaju, ostaje da se vidi kako će se ova pitanja rešiti u budućnosti. Eutanazija ostaje jedna od najkontroverznijih tema u savremenoj medicini i društvu, te zahteva pažljivo razmatranje i otvorenu debatu.