Đurić je u intervjuu za Figaro, koji je dat uoči njegove posete Parizu, istakao da je tragedija koja se desila u Novom Sadu potresla celo društvo i naglasio da svi, bez obzira na političku ili ideološku pripadnost, žele da dođu do uzroka i odgovornih za ovaj incident. Kao potpredsednik Srpske napredne stranke, Đurić se osvrnuo na transformaciju koju je ova stranka sprovela u zemlji, naglašavajući da su pod vođstvom predsednika Vučića uspeli da udvostruče BDP Srbije, obnove infrastrukturu i uspostave čvrste veze sa zemljama Balkana.
Đurić je dodao da Srbija mora da vodi inkluzivniju i transparentniju politiku, ističući da su protesti u zemlji podsticaj svim građanima da budu budniji u borbi protiv korupcije. Takođe, podsetio je da je državni tužilac odredio pritvor i podigao optužnicu protiv ministra saobraćaja, njegovog prethodnika i direktora železnica, što je, kako je naveo, prvi takav slučaj u regionu Balkana. Đurić je naglasio da će svi odgovorni biti kažnjeni prema zakonu, bez obzira na njihove funkcije ili političku pripadnost.
Osim toga, Đurić je govorio i o ekonomskim aspektima, istakavši da je Srbija premašila prosečnu platu nekih zemalja članica EU. Takođe, naglasio je da su modernizovane institucije i administracija kako bi se ispunili kriterijumi koje Brisel zahteva za ulazak u Evropsku uniju, što ostaje primarni strateški cilj Srbije.
U vezi sa pitanjem AP Kosova i Metohije, Đurić je rekao da ono nije toliko složeno kao sukob na Bliskom Istoku i da se ozbiljnim radom može postići kompromis koji će biti koristan za obe strane. On je istakao da se teži istorijskom kompromisu u kojem nijedna strana neće dobiti sve, niti će jedna strana izgubiti sve. Prema njegovim rečima, Srbi i Albanci nisu predodređeni da budu neprijatelji, a trenutne posledice sukoba su teške za obe zajednice.
Đurić je ukazao na ekonomske veze koje su uspostavljene sa Albanijom, naglašavajući da su promene paradigme u odnosima između Srba i Albanaca moguće, ali da su prepreka jednostrani i agresivni potezi Prištine. U tom kontekstu, Đurić je izrazio želju Beograda da bude domaćin susreta predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, naglašavajući da je Beograd idealna lokacija za takve sastanke, s obzirom na njegovu istorijsku ulogu kao bivše prestonice Pokreta nesvrstanih.
Izrazio je ponos na to što je Srbija uspela da ugosti veliki broj izbeglica iz Ukrajine i Rusije, pružajući im finansijsku podršku i radne dozvole. Takođe, Đurić je istakao da je srpska diplomatija dobro prihvaćena širom sveta, podsećajući na organizaciju Samita Srbija-Afrika, na kojem je učestvovalo 40 afričkih zemalja. On je naglasio da Srbija brani princip očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da je zahvalna Rusiji za podršku suverenitetu Srbije.
Srbija se, prema Đuriću, zalaže za vojnu neutralnost i želi da obnovi tradicionalnu politiku koja je bila karakteristična za Jugoslaviju nakon raskida sa Staljinom. On je naglasio da Beograd treba ponovo da postane most između Istoka i Zapada, a da će njegovo sledeće uverenje biti da glavni grad postane glavno središte razmene između nacija i civilizacija.
Đurić je takođe istakao bliskost francusko-srpskog partnerstva, naglašavajući da nikada neće zaboraviti šta je Francuska učinila za Srbiju tokom Prvog svetskog rata. On je ukazao na značaj saradnje sa francuskim kompanijama koje su uključene u projekte u Beogradu, kao što su gradnja metroa i upravljanje aerodromom. Nakon što je najavio razgovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Đurić je izrazio optimizam da će Srbija završiti sve reforme koje Brisel zahteva do kraja 2026. godine.
