Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić započeo je dvodnevnu posetu Holandiji u Hagu, gde je učestvovao na okruglom stolu u institutu za međunarodne odnose „Klingendal“. Tokom ove posete, Đurić se sastao sa visokim komesarom OEBS-a za nacionalne manjine Kristofom Kampom, a planirani su i sastanci sa holandskim kolegom Kasparom Veldkampom i generalnim sekretarom Haške konferencije za međunarodno privatno pravo Kristofom Bernaskonijem. Takođe će razgovarati sa članovima Odbora za evropske poslove Donjeg doma Parlamenta Kraljevine Holandije, a završetak posete obeležiće radna večera sa ministrom inostranih poslova Holandije.
Na okruglom stolu u Hagu, Đurić je istakao da je Srbija u poslednjih nekoliko godina fokusirana na unapređenje ekonomije, izgradnju infrastrukture i jačanje odnosa sa zemljama u međunarodnoj zajednici, posebno Evropskom unijom. On je naglasio da je članstvo u EU postavljeno kao ključni strateški prioritet vlade Srbije, uz ambiciju da se do 31. decembra 2026. godine sprovedu sve potrebne institucionalne reforme.
Đurić je ukazao na to da, uprkos unutrašnjim političkim izazovima i protestima, fokus na pristupanju EU neće biti izgubljen. Protesti su, prema njegovim rečima, izazvani tragičnim događajem na železničkoj stanici u Novom Sadu, ali je privreda Srbije nastavila da raste stabilnim tempom. On je naglasio da se obim srpske ekonomije više nego udvostručio tokom protekle decenije.
Akcenat na pristupanju EU nije samo zbog ekonomskih interesa, pošto više od 70% trgovinskog prometa Srbije dolazi iz zemalja članica EU, već i zbog geopolitičkih implikacija. Đurić je rekao da Srbija želi da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, iako se suočava sa nasleđem iz devedesetih godina koje i dalje utiče na regionalne i domaće odnose.
U vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, Đurić je istakao da je taj proces u zastoju. On je podsetio da trenutno postoji 112 zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a pitanje Kosova ostaje na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN. Takođe je naveo da je Srbija u prethodnih pet godina privukla 63% svih stranih direktnih investicija na prostoru Zapadnog Balkana, a mnoge holandske kompanije uspešno posluju u Srbiji i zapošljavaju desetine hiljada ljudi.
Đurić je govorio o koristima koje Srbija ima od široke mreže sporazuma o slobodnoj trgovini, navodeći da je Srbija, uz Švajcarsku, jedina zemlja u Evropi koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama kao što su Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Turska, dok je istovremeno delimično integrisana u evropske ekonomske strukture. Ovi sporazumi su doprineli smanjenju nezaposlenosti u Srbiji sa 26,3% na 7,9% tokom protekle decenije.
Đurić je naglasio da se paradigma srpske politike menja, prebacujući fokus sa ideoloških i teritorijalnih pitanja na ekonomski i infrastrukturni razvoj, kao i na borbu protiv korupcije i osiguranje socijalne pravde. On je istakao značaj regionalne politike, s obzirom na to da Srbija ima osam neposrednih suseda, čime se pozicionira kao zemlja sa najviše suseda u Evropi.
Na kraju, Đurić je ukazao da su odnosi sa Holandijom važni za Srbiju, s obzirom na to da holandske investicije doprinose ekonomskom razvoju i zapošljavanju u zemlji. Njegova poseta Holandiji je prilika za dalju izgradnju bilateralnih odnosa i jačanje saradnje u različitim oblastima, što je ključno za budućnost Srbije u kontekstu integracija u Evropsku uniju.
