Od početka primene sistema za automatsku detekciju prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine u septembru, evidentirano je više od 2.600 prekršaja, izjavio je Dejan Stević iz Uprave saobraćajne policije MUP-a danas.

Sistem je uveden na četiri lokacije u Beogradu, a sada se primenjuje na još pet lokacija – na Zrenjaninskom putu, Surčinu (centar), raskrsnici Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice, raskrsnici Bulevara oslobođenja i Prilučke ulice te Trgovačke ulice i Vodovodske ulice.

Vlasnicima vozila kojima je učinjen prekršaj bit će poslan poziv da dostave potpune i tačne podatke o identitetu lica koje je učinilo prekršaj u roku od osam dana. Ako vozilom u trenutku prekršaja nije upravljao vlasnik, on je dužan da dostavi pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa kako bi se na nesporan način utvrdilo koje lice je upravljalo vozilom u vreme prekršaja, rekao je Stević.

Stević je također apelirao na vozače da poštuju propisano ograničenje brzine i da svojim odgovornim ponašanjem doprinesu unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima.

Sistem za automatsku detekciju prekršaja prekoračenja brzine koristi se i u drugim zemljama širom sveta kako bi se smanjila stopa saobraćajnih nesreća i povećala bezbednost u saobraćaju. Ovaj sistem omogućava brzo i efikasno evidentiranje prekršaja, što doprinosi boljoj kontroli i regulaciji saobraćaja.

Prema podacima Uprave saobraćajne policije MUP-a, broj prekršaja prekoračenja brzine značajno se povećao od uvođenja ovog sistema u septembru. To ukazuje na potrebu strože kontrole i kažnjavanja prekršaja kako bi se smanjila stopa saobraćajnih nesreća i povreda.

Osim toga, ovaj sistem omogućava efikasniju identifikaciju vozača koji čine prekršaje, što olakšava proces kažnjavanja i sprečava neodgovorno ponašanje u saobraćaju. Vozači trebaju biti svesni posledica prekoračenja brzine i poštovati propise kako bi se sačuvali njihov i tuđi životi.

Uvođenje ovakvih sistema za detekciju prekršaja prekoračenja brzine jedan je od koraka ka unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Pored toga, važno je i edukovati vozače o značaju poštovanja saobraćajnih propisa i odgovornom ponašanju na putevima.

Ukoliko se nastavi sa primenom ovog sistema i strožom kontrolom prekršaja, moguće je očekivati smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povreda, čime će se povećati bezbednost u saobraćaju i smanjiti troškovi lečenja i oštećenja vozila.

Uz to, važno je raditi na poboljšanju infrastrukture i obezbediti bolje uslove za vozače kako bi se smanjio broj prekršaja i nesreća. Investiranje u puteve, signalizaciju i obuku vozača ključno je za unapređenje bezbednosti u saobraćaju i smanjenje rizika od nesreća.

Pored toga, važno je sarađivati sa drugim institucijama i organizacijama kako bi se zajedničkim snagama radilo na unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Ovo uključuje saradnju sa lokalnim zajednicama, nevladinim organizacijama i drugim relevantnim institucijama kako bi se zajedno radilo na rešavanju problema saobraćajne bezbednosti.

U krajnjem slučaju, bezbednost u saobraćaju je odgovornost svih učesnika u saobraćaju, kako vozača, tako i pešaka i biciklista. Svi moraju biti svesni svoje uloge u očuvanju bezbednosti na putevima i poštovati saobraćajne propise kako bi se smanjio broj nesreća i povreda.

U zaključku, primena sistema za automatsku detekciju prekršaja prekoračenja brzine važan je korak ka unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Stroga kontrola prekršaja i kažnjavanje neodgovornih vozača ključni su za smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povreda. Vozači trebaju biti svesni posledica prekoračenja brzine i poštovati propise kako bi se sačuvali njihov i tuđi životi.