Dok svet s pažnjom prati rat u Ukrajini, sve više se pažnje usmerava i na sport, gde su Rusi i dalje među najboljima. Od početka sukoba, ruski sportisti su suočeni s brojnim sankcijama koje im onemogućavaju učešće na međunarodnim takmičenjima. U većini sportova, Rusi mogu nastupati jedino kao „neutralni sportisti“, bez nacionalnih obeležja. Međutim, situacija se polako menja, a nedavne vesti ukazuju na mogućnosti povratka nekih ruskih sportista na međunarodnu scenu.
Nedavno su ruski mediji objavili da su ruski gimnastičari dobili dozvolu za učešće na međunarodnim takmičenjima. Ovo je posebno zanimljivo jer su Rusi osvojili ekipno zlato na poslednjim Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine. Ipak, među sportistima koji nisu dobili dozvolu je i Lala Kramarenko, jedna od najboljih ritmičkih gimnastičarki. Razlozi za to su šokantni i uključuju fotografije i javne nastupe koji su povezani s ličnostima bliskim trenutnoj vlasti.
Prema informacijama ruske agencije „RIA Novosti“, Kramarenko nije dobila dozvolu zbog tri sporna razloga. Prvi je fotografija s Irinom Viner, legendarnom trenerkom gimnastike koja je pod sankcijama zbog svojih stavova o ratu u Ukrajini. Drugi razlog je njeno učešće u gala-koncertu povodom Dana zaštitnika otadžbine. Treći razlog je podrška njenog kluba „MGFSO“ ruskoj vojnoj operaciji na društvenim mrežama. Ova situacija je izazvala ogorčenje u ruskoj javnosti, koja ne može da razume kako privatne fotografije i javni nastupi mogu uticati na sportske karijere.
Lala Kramarenko, rođena 6. decembra 2004. godine u Moskvi, smatra se jednom od najvećih nada ruske gimnastike. Ona je višestruka šampionka sveta za juniore i prvakinja Evrope iz 2021. godine. Iako je očekivala da će moći da nastupi na međunarodnoj sceni, pretrpela je povredu meniskusa, što joj dodatno otežava situaciju.
Osim Kramarenko, još nekoliko ruskih sportista se suočava s sličnim problemima. Na primer, olimpijska šampionka Viktorija Listunova nije dobila neutralan status zbog fotografije sa Parade pobede, a mnogi drugi sportisti su odbijeni zbog sličnih razloga. Ova situacija ukazuje na to da su politički pritisci i sankcije i dalje prisutni u svetu sporta, što sportistima otežava ostvarivanje svojih snova.
U međuvremenu, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je nedavno objavio da će ruski sportisti moći da se takmiče pod neutralnom zastavom na Olimpijadi u Parizu 2024. godine, pod uslovom da ne podržavaju vojnu operaciju. Takođe, neki ruski sportisti su već počeli da se vraćaju na međunarodnu scenu. Na primer, ruski klizači su dobili dozvolu da se takmiče u nekoliko disciplina, uključujući umetničko klizanje i brzo klizanje.
Međutim, ukrajinska strana oštro se protivi povratku ruskih sportista. Ukrajinska federacija umetničkog klizanja izrazila je ogorčenje zbog odluke Međunarodne klizačke unije da dozvoli ruskim klizačima učešće na olimpijskim kvalifikacijama, naglašavajući da to predstavlja podršku agresiji Rusije na Ukrajinu. Ova situacija dodatno produbljuje razlike između dve zemlje i pokazuje kako sport može biti povezan s politikom.
U svetlu svih ovih događaja, ruski ministar sporta, Mihail Degtarjev, izrazio je oduševljenje zbog povratka ruskih sportista na međunarodnu scenu, smatrajući to važnim korakom ka normalizaciji sportskih odnosa. Takođe, ruski plivači su imali zapažen nastup na Svetskom prvenstvu, osvajajući nekoliko medalja i pokazujući da su i dalje konkurentni na svetskoj sceni.
Zaključno, dok se svet suočava s teškim posledicama rata, sport ostaje područje gde se politički pritisci i sankcije osećaju snažno. Rusi se polako vraćaju na međunarodnu scenu, ali sa značajnim preprekama, dok ukrajinski sportisti i dalje osećaju posledice agresije svoje zemlje. Ova kompleksna situacija ostavlja otvorena pitanja o budućnosti sporta i njegovoj ulozi u globalnom društvu.
