Politička neizvesnost u Francuskoj i odluka američkih Federalnih rezervi da zadrže referentnu kamatnu stopu uzrokovali su porast dolarskog indeksa za 0,5% na 105,52 poena. Vrednost dolara prema evru je porasla za 0,9%, a cena evra pala na 1,0705 dolara. Ova promena može pozitivno uticati na evropski izvoz, ali negativno na uvoz roba čije su cene izražene u dolarima, poput nafte i naftnih derivata.

Promene na globalnom tržištu valuta utiču i na Srbiju, posebno na cene goriva na domaćim pumpama. Kurs dolara je porastao i u odnosu na japanski jen za 0,4%, dostigavši 157,40 jena. Federalne rezerve su zadržale kamatne stope istim tempom, ali su smanjile procene o smanjenju kamata u budućnosti.

Predsednik Feda, Džerom Pauel, istakao je da je inflacija opala sa svog vrhunca, ali da je i dalje previsoka. Odnos dolara i evra je pod dodatnim pritiskom zbog odluke francuskog predsednika o raspisivanju novih parlamentarnih izbora nakon pobede krajnje desne stranke na nedavnim izborima. Mogućnost da krajnja desnica dođe na vlast u Francuskoj zabrinula je investitore zbog mogućeg rasta budžetskog deficita.

Ekonomski stručnjaci smatraju da obe krajnosti političkog spektra u Francuskoj najavljuju fiskalnu ekspanziju, što dodatno stvara pritisak na evro. Francuski ministar finansija upozorio je na rizik od finansijske krize u drugoj najvećoj ekonomiji evrozone ukoliko krajnja levica ili krajnja desnica dođu na vlast, jer obe strane planiraju povećanje potrošnje države.