Evropska unija (EU) nije uspela da sastane Beograd i Prištinu, ali se pohvalila postignutim rezultatima u dijalogu između njih u poslednjih četiri godine. Međutim, postoji eskalacija koju Brisel pokušava da kontroliše bez uspeha. U fokusu je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, na koje Priština godinama ne odgovara, iako je to deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine.

Novi šef diplomatije EU, Đuzepe Borelj, hvali rezultate dijaloga, ali ignoriše činjenicu da su incidenti uglavnom rezultat jednostranih poteza Prištine. Bez implementacije ZSO, dijalog nema suštinski nastavak, a postoji rizik od dalje eskalacije i ugrožavanja stabilnosti i bezbednosti.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da je odgovornost za blokadu dijaloga na prištinskoj strani, koja se maksimalistički ponaša. Bez konkretnih akcija i implementacije Briselskog sporazuma, nema pomaka u dijalogu.

Programska menadžerka Milica Andrić Rakić ne očekuje napredak u dijalogu do početka sledeće godine, posebno s obzirom na predstojeće kosovske izbore 2025. godine. Produžetak mandata specijalnog izaslanika EU, Miroslava Lajčaka, mogao bi biti povezan sa pripremama za njegovog naslednika.

Lajčak će ugostiti glavne pregovarače u dijalogu, Petka Petkovića i Besnika Bisljimija, kako bi pokušali rešiti krizu izazvanu ukidanjem dinara na Kosovu. U celini, dijalog između Beograda i Prištine ostaje blokiran zbog nedostatka akcija Prištine u implementaciji sporazuma, pogoršavajući situaciju na terenu.